Како усагласити прописе о заштити података о личности да прате интерес запослених

Више стотина закона, прописа или правилника чека измене како би подаци о личности били сигурни и у радном простору. Како развој технологије и њена употреба не чекају, Анализа заштите података у радним односима нуди неке од одговора на могуће кршење Закона о заштити података о личности.

"Као што је обрада биометријских података запослених, односно снимање камером са могућношћу препознавања лица запослених, узимање отисака прстију, видео надзор у пословним просторијама и праћење службених возила путем ГПС-а, имали смо и карактеристично 2020. па је остало и после праћање правилнсоти спровођења рада на даљину и слично", објашњава Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личнсти Милан Мариновић.

Недостатак има и Закон који се бави овом облашћу. Иако писан по узору на Европску општу уредбу о заштити података о личности, не прати у потпуности праксу Уније.

"Општа одредба оснива тело чији је задатак да прави смернице и препоруке и то је нешто што недостаје у Србији и не постоји могућност да се Повереник позива на нешто што је препорука неког тела па макар то била и ЕУ и та два прописа имају одвојене токове", каже експерткиња за заштиту података о личности Невена Ружић.

Стручњаци поручују да је задатак надлежних, као и свих који се баве овом темом, и да усагласе интересе послодаваца и радника.

"Да све мере буду сразмерне, да послодавац не задире у приватност радника на радном месту више него што је то стварно неопходно због заштите интереса", каже експерткиња за заштиту података о личности из Словеније Росана Лемут Стрле.

Анализа нуди препоруке, пресек прописа, али и примере из праксе повереника и међународних институција. Њена израда финансирана је и реализована у сарадњи с немачком организацијом за европску сарадњу.