Годишње се превремено роди око 4.000 деце, најмања беба у Институту за неонатологију имала 430 грама

Институт за неонатологију Србије, у Београду, годишње збрињава 20 до 25 одсто превремено рођене деце на територији Србије и свако друго дете које се роди са телесном масом испод 1.500 грама.

Радмила Милеуснић Миленовић, директорка Института за неонатологију Србије рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је у овом тренутку двадесеторо деце на Одељењу интензивне неге, а укупно 100 у целој установи. 

Према њеним речима, годишње се збрине између 750 и 800 деце, али тај број варира из године у годину.

"По нашим здравственим извештајима, просечан боравак деце је око 40 дана. Нека деца бораве много краће, али деца која су јако незрела и јако мала, бораве код нас и по три до четири месеца, некада и дуже", рекла је др Милеуснић Миленовић. 

Контакт са родитељима 

Нега мора да буде свеобухватна: од медицинске, затим техничке, до љубави и особља и родитеља.

"Да бисмо помогли новорођеним бебама, морамо да имамо адекватну технику и технологију, адекватну едукованост здравственог особља и морамо да имамо адекватан контакт са родитељима. То је управо и била наша тема на округлом столу, који је одржан јуче“, навела је она. 

"Тема пројекта је била индивидуализована развојна и породично оријентисана нега. Поред тога што морамо да имамо савремену апаратуру и да имамо знање, морамо да имамо и адекватан контакт са родитељима. Сви подаци из медицине засноване на доказима су показали да када примењујемо ову врсту неге, ту не говоримо о терапији и дијагностици већ само о нези новорођенчета и када примењујемо ове принципе – смањен је морталитет новорођенчади, а смањен је и морбидитет“, објаснила је.

Једна од метода је "кожа на кожу" у индивидуализованој развојној нези. 

"То је контакт коже на кожу када родитељи стављају бебу на груди и тако бораве с њом. Постоје и друге – позитиван додир, ублажавање бола, пуно тих неких метода које помажу да се помогне овој деци на неки мало другачији начин који није само терапија и дијагностика“, каже докторка.

У Србији се годишње око 4.000 беба роди превремено – зашто

Др Радмила Милеуснић Миленовић каже да многи фактори утичу на превремено рађање – различите болести мајке, стање плода и стање постељице.

"Код нас се 4.000 беба годишње роди пре времена, али иначе неки глобални тренд прематуритета [превременост] полако се смањује. Тако рецимо од 1990. до 2019. године званична статистика каже да је за 5 одсто смањена појава прематуритета. Са нешто више од 16 милиона на 15 милиона. И код нас се смањује полако та инциденца прематуритета. И поред тога што се тај тренд смањује полако, у оквиру прематуритета повећава се број рађања деце касно претермински и ранотермински. Зашто се то дешава? Тај феномен још увек није јасно познат и истражен", напомиње докторка. 

За коју бебу кажемо да је рођена пре времена

За бебу која је рођена пре 37 гестационалних недеља кажемо да је превремено рођена беба. Најмања беба на Институту која је имала 430 грама је и даље у тој установи.

"Порођајна телесна маса бебе је 430 грама и она се налази овде код нас", напоменула је она. Институт за неонатологију збрињава и бебе из целе земље, не само из Београда. 

Говорећи о кадровима, према подацима, недостаје 15 одсто лекара и скоро 60 одсто сестара.

Респираторне инфекције и посете бебама

Докторка каже да се о посетама родитеља бебама праве договори са епидемиологом и прати ситуација.

"У овом тренутку су дозвољене посете, али у ограниченом обиму. Међутим, управо су на округлом столу, донете препоруке за боравак мајке, односно породице, на одељењима интензивне неге, уопште у болници. И то је доста, да кажем, сада либералније", рекла је др Милеуснић Миленовић.  

Каже да ће разматрати те препоруке и Институт за неонатологију ће их ставити и на свој дневни ред.

Стручан кадар и инкубатори 

Директорка напомиње да установа на чијем је челу има добро едукован кадар. "Ми имамо увек план за наредну годину, план набавке нове медицинске опреме, имамо план усавршавања здравствених радника и сада и план везан за родитеље и контакт са њима, који мора да се продуби и да буде интензивнији. Ми смо доста добро опремљени, значи имамо велики број инкубатора", додала је она. 

Подсетила је да је прошле године Министарство здравља обновило инкубаторе. Институту за неонатологију добио је десет инкубатора, а  инкубаторе су добили и од донатора.