Електрични тротинети равноправни у саобраћају – где и којом брзином могу да се возе

Возачи пажња! Електрични тротинети су сада на коловозу равноправни учесници у саобраћају, попут свих других моторних возила. Вожња по тротоару им је забрањена.

Један суграђанин, ипак, сматра да би казне за возаче требало буду пет пута веће.

"Није поента у казнама, поента је у томе да постоји инфраструктура где ћемо да возимо, овако су нас натерали да погинемо, док не погине први неће се смирити", каже учесница у саобраћају.

Друга наводи да јој возачи тротинета не сметају, осим кад вози, па гледа да их не удари.

"Онда ме паника хвата. Браво за закон, само да се поштује", поручује она.

Где и којом брзином може да се вози е-тротинет

Возачи електричних тротинета могу да користе бициклистичку траку или пешачко-бициклистичку стазу. Ако стазе нема, морају да се крећу коловозом где је брзина ограничена на 30 километара на час, док старији од 18 година могу да возе тротинет где је ограничење 50 километара на час.

Закон прописује поседовање документације, регистрационе налепнице, ношење кациге и светлоодбојног прслука. Млађима од 14 година забрањено је да возе тротинет на јавним путевима.

Како заштити рањиве учеснике у саобраћају

"За ових неколико година колико су електрични тротинети у употреби возачи су се навикли да за њих практично не постоје никаква правила да се крећу куда хоће и како хоће, да пролазе на црвено светло, да возе у супротном смеру и слично. Кад им одговара они су пешаци, кад им одговара они су возила", истиче Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја.

Додаје да је било за очекивати да установљавањем правила, каква год да су, дође до незадовољства једног дела возача.

"Јер просто из ситуације када можете све дођете у ситуацију да не можете баш све, разумно је да дође и до незадовољства", указује Окановић.

Игор Велић, мастер инжењер саобраћаја "Сигурне стазе" објашњава да  рањиве учеснике у саобраћају штити њихова инфраструктура, а да ми немамо инфраструктуру за њих.

"Свакако тротинети не смеју да се возе тротоаром, тротоар је намењен за пешаке и пешаци треба увек да буду први на листи ранга мобилности. И заправо целокупан саобраћај треба да се прилагоди пешаку, јер су они најрањивија категорија", сматра Велић.

Поред еколошке предности, е-тротинети се издвајају као посебан облик микромобилности, пре свега због ниске цене, креативне алтернативе употреби аутомобила и јавног превоза.

Унапређење бициклистичке инфраструктуре

Циљ микромобилности је да се све више особа преоријентише са путовања аутомобилом на алтернативни начин превоза. Ипак, неопходна је уређена мрежа јавног превоза, метроа, такси услуга и електричних бицикала, тротинета или скутера.

У Србију је стигао први, а најављено је укупно пет оператора рентирања електричних тротинета.

"Да ли Србија и остали већи градови имају развијену бициклистичку инфраструктуру – не, али свакако ће ово бити још један додатни разлог да се бициклистичка инфраструктура шири и да се унапређује. Мислим да је сада најважније радити на предупређивању, односно да се спроведу јаке медијске кампање како према возачима електричних тротинета, у смислу која су њихова права и обавезе и како треба да се безбедно поступају, исто тако према возачима моторних возила", оцењује Окановић. 

Такође истиче да је веома битно упознати возаче аутомобила, камиона, аутобуса да су сада електрична возила, односно лака е-возила, учесници у саобраћају који су потпуно равноправни и које морају уважавати.

"Саобраћајна полиција јесте овлашћена као институција да брине и да контролише поштовање прописа који се односе на безбедност саобраћаја на путевима. У том смислу добро је да ће то радити саобраћајна полиција, али наравно да њихов фокус треба да буде првенствено на своју заштиту на то да поштују ограничења, своја ограничења брзине да јако много воде рачуна о брзинама других учесника, о површинама по којима се крећу, а кад причамо од другим учесницима", оцењује проф. Крсто Липовац, шеф Катедре за безбедност саобраћаја на Саобраћајном факултету.

Очекује да ће саобраћајна полиција врло брзо препознати којим се то улицама крећу ова возила или чешће крећу и у којим периодима.

"И да ће на тим улицама и на тим деловима улица интензивирати, посебно контролу брзине и да ћемо у неко догледно време имати пуно боље поштовање ограничења брзине до 50 километара на час у овим деловима насеља где нам се чешће појављују ова возила", закључује Липовац.

У Србији према подацима МУП-а има од 250.000 до 400.000 електричних тротинета. Доласком на тржиште првог, од најављених пет оператора, тај број ће бити знатно већи.

Поштовање ограничења брзине, пажња и толеранција су главни предуслови да прича о микромобилности не буде део црне хронике.