Тромбоцити спасавају животе – нема ризика за даваоце, али се донирање разликује од класичног давања крви

У Србији има око 350 донора тромбоцита, а потребно је најмање пет пута више, кажу лекари. Зашто су тромбоцити важни? Људима који су болесни од леукемије они буквално спасавају живот. Не постоји никакав медицински ризик за доноре, а услове испуњава велики број људи.

Већина давалаца тромбоцита прво су били добровољни даваоци крви. Одлуку су донели због болести или онколошког лечења својих најближих и пријатеља, којима су хитно били потребни тромбоцити.

Такво искуство је имао и Ненад Ћурчић, који је до сада крв дао 99 пута. Први пут, каже Ненад, тромбоците је дао када се разболео колега, који је сада здрав човек.

"Наизменично вам узимају крв и врше сепарацију тромбоцита, па вам враћају ту исту крв. То траје око сат времена, неки пут дуже или краће, али то је углавном то. Опоравак је неосетан, никакве последице након тога не осећа човек. Сваких 15 дана могу да се дају тромбоцити, крв може свака три месеца. Значи да у суштини здрављу ништа не штети и мислим да је пожељно свако да дâ тромбоците, да осети како је то лепо", истиче Ненад.

Давање тромбоцита се разликује од класичног давања крви

За разлику од класичног давања крви, које траје пет до осам минута, одвајање тромбоцита може да траје и три сата.

Најједноставније речено – једна вена, игла, посебан апарат и врећица. Да би се добио један препарат, потребно је да машина обради од литар и по до три литра крви.

Др Весна Боснић из Института за трансфузију крви Србије наводи да је укупан продукт концентрованих тромбоцита, добијених том процедуром, од 250 до 400 милилитара.

Иако је то мали волумен, давање дуго траје зато што је неопходно да се одради цела процедура да би се добила јединица која је једна терапијска доза за болесника, објашњава Боснићева.

Ко може, а ко не може да буде донор

Даваоци тромбоцита могу да буду и мушкарци и жене од 18 до 60 година, под условом да нису примали трансфузију.

Даваоци не могу да буду жене које су биле у другом стању. У оба случаја стварају се антитела која се у крви задржавају до краја живота и представљају потенцијалну опасност за пацијента који прима тромбоците.

"Тај ниво тромбоцита који даваоци дају, они се унутар три дана у потпуности надокнаде. Волумен течности који се губи приликом давања тромбоцита је минималан, између 250 и 400 милилитара. Кроз две чаше воде они надокнаде комплетан изгубљени волумен. Значи, опоравка практично нема", објашњава Боснићева.