Сваки трећи тинејџер у Србији зависан је од коцке, први тикет уплаћују и са родитељима

Најмлађи зависник од коцкања у Србији има само седам година. Не зна се прецизан податак о броју зависника, али је број коцкарница велики. Стручњаци упозоравају да се тикет први пут најчешће уплаћује са родитељима, а надлежни никако не проверавају зашто је толико кладионица у близини школа, када је то законом забрањено.

Према Управи за игре на срећу у Србији је регистровано 2.987 локација у којима се приређују игре на срећу. И није само велики број кладионица проблем јер је сада клађење доступно и преко телефонских апликација, мада није реткост да запослени не контролишу младе када уђу у објекат, а морали би.

Грађанима који су разговарали са екипом РТС-а чини се да кладионица има више него апотека и да "постајемо Лас Вегас на врло ружан начин".

Иако се у Закону о играма на срећу наводи да удаљеност кладионица од школа не може бити мања од 200 метара, да их има на "сваком ћошку" па и у непосредној близини школа приметили су и у Скупштини Града.

Прошле године градоначелник Александар Шапић Министарству финансија предао је списак кладионица које вероватно крше тај закон. Из Министарства финансија смо добили одговор да геодетска организација још проверава те наводе.

"Управа за игре на срећу је у складу са одредбама Закона о играма на срећу покренула поступак одузимања одобрења, закључно са 16. 6. 2023. године. У шест објеката са примљеног списка престало је приређивање игара на срећу", наводе из Управе за игре на срећу.

Стручњаци наводе да игре на срећу не би смеле да буду доступне младима

Стручњаци су сагласни да кладионице и игре на срећу не би смеле да буду доступне младима, јер, како тврде, довољан је само један улазак у те објекте да се развије зависност.

"Некада имамо и да деца имају то понашање у самој кући што их додатно подстакне да и они себи дају дозволу - зашто они не би радили нешто што, рецимо, ради њихов тата или, рецимо, први тикет буде одигран заједно са татом и онда они крену ситно да улажу по 200, 300 динара, и онда када дође, наравно, до добитка првог ту већ креће опсесија - желим опет новац, размишљање како опет да дође до новца", навела је психолошкиња Јована Стојковић.

Грађани сматрају да у кладионице најчешће иду млади.

"Често родитељи заправо буду у заблуди и њима је тешко да признају да је дете посрнуло за тим пороком, па онда налазе разноразна оправдања, док не дођу они већи проблеми који долазе јако брзо, а то је повлачење у себе, дуговања, лагање, анксиозност, крађе", додала је Јована Стојковић.

Тачан број коцкарских овисника у Србији није познат. Од надлежних смо сазнали само да се број кладионица у протекле три године на територији Србије смањио за 73. Kако наводе стручњаци из Kлинике за лечење болести зависности, сваки трећи тинејџер у Србији зависан је од коцке, а најмлађи има само седам година.

Што можда и није чудно, с обзиром на то да готово да нема улице у Београду у којој макар на једном билборду није реклама за кладионице.