Жигманов: Требало би сви да се преиспитамо и напустимо посматрање другог као непријатеља у политичком дискурсу

Министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов рекао је да је потребно радити на јавним осудама, водити кампање против говора мржње и промовисати различитости као богатства - у формалном и неформалном образовању.

"Требало би сви да се као друштво преиспитамо. Требало би да се у политичком дискурсу напусти посматрање другог као непријатеља, већ пре као супарника, да се приступа са мање жара, а са више рационалности и да се не прибегава вређањима", истакао је Жигманов.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да је у нашем друштву говор мржње најчешће усмерен према Ромима и припадницима ЛГБТ заједнице, према којима постоји и, како каже, највећа социјална дистанца.

"Од говора мржње још се чешће извршава и узнемиравање и понижавајуће поступање са циљем повреде достојанства. Тиме се ствара непријатељско и понижавајуће окружење", рекла је Јанковићева.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб навела је да је говор мржње често укорењен у страху и незнању, да је усмерен ка искључивању и да погађа читаво друштво. 

"Говором мржње деградира се култура дијалога. Говорити о говору мржње значи и не дозвољавати да прерасте у нешто још горе", рекла је Жакоб.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату истакао је да је Србија је једно од најразноликијих друштава у Европи када је у питању националност.

"Живети заједно може се само уз међусобно поштовање. Можемо дефинисати говор мржње како год желимо, али суштина је да не дискриминишемо друге на личној или националној основи. Не могу да будем срећан, ако је мој сусед несрећан", нагласио је Брату.

Дебата је одржана само дан након што је Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију 2686, којом се међународна заједница позива да осуди говор мржње, расизам и ектремистичке поступке.

Савет безбедности је објавио да говор мржње, расизам, ксенофобија, нетолеранција, родна дискриминација и екстремизам могу да воде конфликту. Резолуцијом се чланице Уједињених нација позивају да се одрекну поменутих поступака.