Стефановић: Већа количина треба да буде држање и ношење више од два комада оружја и 60 метака

Како се наводи у саопштењу, ова иницијатива главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића покренута је у циљу ефикасније генералне превенције кривичног дела недозвољена производња држање и ношење ватреног оружја из члана 348 Кривичног законика, као и због неуједначене судске праксе.

Стефановић предлаже да "већа количина оружја и муниције" треба да буде нелегално држање и ношење више од два комада ватреног оружја, као и више од 60 комада муниције.

Сматра да је то неопходно и поред мониторинга на издавање дозвола и пооштравања казнене политике у сфери набавке, држања и ношења ватреног оружја, имајући у виду масовна убиства у основној школи "Владислав Рибникар" и Младеновцу.

"Наш Кривични законик сада предвиђа казну две до 12 година затвора за нелегално држање веће количине оружја и муниције, али не дефинише која је то количина, као што то не чини ни Закон о оружју и муницији, те долази до различитих тумачења и неуједначене праксе судова, а што све доводи до правне неизвесности", истиче се у саопштењу.

У пракси се, како се наводи, усталио став да се под већом количином ватреног оружја сматра три и више комада оружја, али Стефановић наглашава да би радна група Министарства правде требало да размотри овај предлог и законом предвиди да је то свако недозвољено држање и ношење више од два комада ватреног оружја.

"Такође, годинама је била пракса да се под већом количином муниције сматра више 60 комада муниције. Међутим, почетком 2020. године, поједине судије Вишег суда у Београду почеле су да заузимају другачије ставове, везујући се за одредбу 42 став 5 Закона о оружју и муницији, којом се регулише питање превоза оружја и муниције и наводи да је мала количина муниције до 500 метака", додаје се у саопштењу.

Напомиње се да је тај став постао практично доминантан, што је резултирало великим бројем судских одлука у којима су оптужени, који су држали мање од 500 метака, оглашавани кривим за кривично дело из члана 348 став 1 Кривичног законика за које је предвиђена знатно блажа казна од шест месеци до пет година и новчана казна.

"Крајем прошле године поново је у одлуци једног од већа Апелационог суда у Београду заузет сасвим супротан став и при истом чињеничном стању усвојио је жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду. То веће је било става да није оправдана примена аналогије са чланом 42 став 5 Закона о оружју и муницији, који прописује шта се има сматрати 'мањом количином' за превоз оружја и муниције, будући да се ради о различитим заштитним објектима и различитом степену друштвене опасности код ових облика кривичног дела", наводи се.

"Због тога, као и у светлу трагедија иза нас, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду сматра да је појмове веће количине муниције и оружја потребно законски прецизирати", наглашава се у саопштењу.

Поред тога, у складу са закључком Владе Републике Србије 4. маја ове године предлаже да се у члану 348 КЗ пропише нови, квалификовани облик овог кривичног дела – да ће се казнити свако ко предмете из става 1, 2, 3 наведеног члана не чува на законом прописани начин и тиме омогући малолетеном лицу или другом неовлашћеном лицу да дође у посед ватреног оружја.

"Мишљења је да треба додати још један квалификовани облик истог кривичног дела те прописати да се казнити свако, уколико услед тога што на напред наведени начин омогући малолтеном лицу или другом неовлашћеном лицу да дође у посед ватреног оружја, па услед тога дође до тешке телесне повреде, смрти неког лица или уништења имовине већег обима", наводи се у саопштењу.

Распони казне за квалификоване облике би свакако требало да буду усаглашени са осталим изменама предметног члана.

Више јавно тужилаштво у Београду је од почетка ове године подигло је 14 оптужница за недозвољено ношење оружја, а у току 2022. година 45 оптужница, што је скоро дупло више него 2021. године када их је подигнуто 25, закључује се у саопштењу.