Крађа лекова профит за криминалце, а смрт за пацијенте – како помажу алерт и "Меди тефт" платформа

У Београду се одржава конференција која се бави борбом против крађа и злоупотребе лекова у Европској унији и земљама у статусу придруживања. Учествује око 150 стручњака из десет земаља, а организатор је Агенција за лекове и медицинска средства Србије.

Павле Зелић упозорава да је најстрашнија последица крађе лекова смрт пацијента.

"Замислите да сте ви неко ко прима лек за рак или за неко тешко имунолошко стање, ретку болест, а тај лек је у ствари лажан, односно лек који је само искоришћен или његово паковање или је чуван на неадекватан начин. Пацијент који га прима буде животно угрожен или можда чак и премине. То је оно против чега се боримо", наглашава Зелић.

Објашњава да је пројекат "Меди тефт", који контролише италијанска агенција за лекове, а Србија је партнер заједно с Институтом за лекове Црне Горе, имао за циљ да формира платформу, базу података којом управља вештачка интелигенција.

На тај начин би се, наводи, сви случајеви крађа и злоупотреба лекова евидентирали и издавали алерти свим актерима у систему снабдевања и у ЕУ и шире. 

"Ако се деси крађа лекова да ми знамо број серије, знамо одакле је тај лек дошао и да сви болнички фармацеути и колеге у апотекама, велепродајама могу да према тој црној листи коју издаје 'Mеди тефт' платформа буду упозорени. Морамо да заштитимо наше пацијенте да не дође до таквог случаја и фармацеутски систем у целини", указује Зелић.

У којим земљама се највише краду лекови

Такође, наводи и да се у пракси већ показало, нарочито код италијанске агенције за лекове, да су се спречавале такве злоупотребе.

Највеће крађе су се у тој држави појавиле 2013. и 2014. године, када се појавио проблем у болницама да су лекови за канцер за најтежа стања били крадени. 

"Шта је још горе од тога, не само што су крадени, већ су они разблаживани или су коришћена само паковања тих лекова, а пацијенти нису добијали апсолутно ништа. И наравно, долазило је до смртних случајева код најтежих стања, када треба да добијете лек, а ви добијете обичну воду", указује Зелић.

Додаје и да су поред Италије, велике крађе лекова у Великој Британији, Швајцарској, ЕУ као целини, али су се појављивале и у Бугарској, Египту...

Каже да је организовани криминал украдени лек поново враћао у легални ланац снабдевања, али са прикривеним пореклом.

"То су лажне фактуре, цертификати, саучесници у велепродајама, саучесници у болницама. Чак је седам шема препознато од стране партнера у овом пројекту како криминалци делују", истиче он.

Зелић наглашава да на срећу таквих случајева у Србији нема. "Нисмо толико богата земља да би криминалци имали интерес, али наравно да се и у Србији дешавају такви случајеви. Управо зато данас окупљамо све релевантне факторе, од Министарства здравља, полиције, царине, Завода за интелектуалну својину и десет земаља које ће заједно уз Србију учити како да користе 'Меди тефт' платформу и размењују информације", каже Зелић.

На тај начин ће, наглашава, систем Србије управо бити заштићен кроз "Меди тефт" платформу. 

Посебно указује и на фалсификовање лекова за најтежа могућа стања и да је таквих лекова десет посто у свету. Упозорава грађане да никако не купују лекове преко интернета.

"У Србији је то забрањено, управо зато што је ризик за то превелик. У ЕУ је дозвољено, али ту се показало да је већина лекова који се продају управо преко интернета фалсификована", упозорио је Зелић.