За десет дана убијене четири жене - заједничко за њих је да није било пријаве насиља

Убиство и самоубиство у Гроцкој, млади полицајац убио је супругу Невену П. која је имала само 20 година па је пресудио себи. Само четири дана касније 45-годишњи Мирослав П. секиром је убио 65-годишњу Марију у Доњем Таванкуту, а затим је њено тело закопао у под собе. Последње убиство догодило се између среде и четвртка на Бањици где је полиција нашла тела ванбрачних партнера Александра и Драгане. Сумња се да је реч о убиству и самоубиству.

Заједничко за све случајеве је да ни из једне породице није било пријава за насиље. 

Весна Станојевић додаје да је у породичном насиљу код Параћина убијена ових дана и четврта жена, а то је случај када су пасторци убили маћеху.

Истиче да је чињеница да убице претходно врло често прете партнеркама - убићу те, одробијаћу те ...

Оне у таквим ситуацијама, наводи и даље сматрају да је то претња и ниједна од њих не схвата да је то озбиљно и да ће она бити жртва која нажалост неће преживети те породичне свађе. 

"Увек мислиш да је тај човек с којим живиш уствари један у дибини душе добар човек и да је то био само тренутак. Тако да оне вероватно нису препознале да до тога може да дође", оцењује Станојевићева.

Шта је окидач за убиство 

Истиче да је окидач за убиство жена углавном растанак партнера.

"И та млада жена из Гроцке је отишла да се договори да са њим неће више живети. И то је окидач, тај бес код њега да ће га она оставити. Бити остављен мушкарац у Србији, то је срамота, између осталог наравно. Они једноставно не могу да прихвате да их је напустила жена. Та срамота и осећај да он мање вреди, да га је жена напустила, јер другачије је када он напусти жену. Онда он подиже  свој рејтинг, ако не у друштву и околини онда самом себи", сматра координаторка "Сигурне куће".

Поручује и женама да никада не треба унапред да говоре партнеру да ће га оставити, да ће се развести, да то ураде на начин који ће бити најбезболнији да се не суоче са његовим гневом или као што су били претходни случајеви. 

Узрок за већину убистава је указује углавном патолошка љубомора.

Како спречити трагедију 

Убиства жена се дешавају нажалост у целом свету, али ми морамо да се обазиремо на нашу ситуацију, сматра Станојевићева. Каже да је неопходна превенција али не зна да ли је то довољно да се смањи насиље јер га је немогуће  потпуно спречити.

"Због чега ти мушкарци потежу  најстрашнији облик насиља а да нико од нас не зна претходно да су они склони тако нечему. Обично слушамо да су били добри људи, добре комшије", наводи она.

Жртве се истиче плаше да пријаве насиље, јер не знају како ће насилник реаговати када сазна да је она затражила помоћ.

Мисли да су жене оснажене да пријаве насиље, али не довољно, јер се овакве ствари не би ни дешавале. 

"Врло је битно да направим разлику између Београда и осталих  крајева Србије. Много је теже пријавити насиље и опстати у средини која је мала и где се сви знају и где се често дешава да је полиција у добрим односима с насилником", указује Станојевићева.

Што се тиче сарадње с другим државним органима у циљу спречавања насиља, каже да је она добра. Међутим, сматра да је у закону један део, на који посебно указује недоречен.

Како женама помоћи када насилник одслужи казну

"Шта се дешава с насилником који буде одведен из заједничког стана, који буде осуђен на затвор и где се после тога  враћа. Да ли ико прати да ли се он враћа у исти стан. То се не прати и то је велики проблем. Жене најчешће нису обавештене  када ће он бити пуштен, оне живе у страху и углавном то сазнају преко неких трећих лица. Тада зову "Сигурну кућу и моле да буду примљене да би се склониле од њега", упозорава Станојевићева.

Каже да је уговором с Градом Београдом предвиђено да "Сигурна кућа" може  да прими 30 жена и деце, али да их некад приме и више.

Наглашава да се са женама  у "Сигурној кући" ради и оне се оснажују да схвате да без насиља треба да живе. Сматра да би требало да се ради и с насилницима.

"Треба да се озбиљно ради с насилницима јер ако не радите он ће то насиље поновити с неком другом женом. Углавном су то жене које су у примарним породицама прошле неке облике насиља. Међутим, ту су најважнија деца, која живе ту и гледају то насиље. Велики број те деце касније у својим браковима, такође буду насилници", закључила је Весна  Станојевићев.