Здравствени радници апелују да се забрани пушење у кафићима

Апел за подршку потпуној забрани пушења у свим затвореним радним и јавним просторима, независно од њихове намене, упућен је здравственим радницима и сарадницима у свим здравственим и академским установама у Србији који могу да потпишу петицију и доносиоцима одлука.

"Подршка лекара сматрам да је врло важна, прво зато што је ово приоритетни јавно здравствени проблем. Ово је један од корака којим ми желимо да у суштини упутимо подршку да се такав један закон донесе и у нашој земљи. Првенствено желимо да се усмеримо на то да се смањи изложеност пасивном пушењу", рекао је др Драгослав Поповић, председник Удружења за јавно здравље Србије.

Kонзумација дувана је највећи појединачни здравствени ризик који се може избећи и најзначајнији узрок преране смрти. Око 50 одсто пушача умире прерано, у просеку 14 година раније.

Изложеност дуванском диму узрокује рак плућа, инфаркт миокарда, мождани удар, респираторна обољења, и негативно утиче на репродуктивно здравље.

"За 50 одсто убрзава развој атеросклерозе кад човек пуши. Ту су неколико система који страдају. Најчешће последице атеросклероузе су инфаркт миокарда , шлог, проблеми са периферном циркулацијом тзв пушачка нога, где људи често изгубе екстремитете због тога што на време нису препознали проблем који је између осталог и дувански дим провоцира и нешто што је интересантно за мушкарце утиче на ерективну дисфункцију, на импотенцију", рекао је проф. др Петар Попов, васкуларни хирург на клиници "Еуромедик".

Иако се потпуна забрана пушења и у угоститељским објектима најављивала више пута још од 2010. године, на то се још чека. 2021. године Републичка стручна комисија за контролу дувана израдила је нове измене и допуне закона.

"Ми смо тамо предложили да се забрани свуда, укључујући угоститељске објекте сматрајући да је потпуно научно доказано из искустава свих земаља како из нашег окружења у Европи и у целом свету. Поред тога увели смо забрану пушења и на неком отвореном простору где се сакупља велики број људи, само смо додали стадионе, дечја игралишта и стајалишта јавног превоза", навела је др Срмена Крстев, председница Републичке стручне комисије за контролу дувана од 2008. до 2022. године.

Цигарете садрже више хиљада хемикалија, познато је да више од 50 изазива рак. Удисање туђег дима такође је узрочник многих болести, а деца су најосетљивија.

"Треба напоменути да је у угоститељским објектима дуван професионални ризик за запослене, они су хтели не хтели пушачи -непушачи цело радно време изложени дуванском диму. Чак и та прича да странци долазе код нас због тога да би могли да пуше у локалима ни то није тачно, наша комисија је добијала силна писма која су нам слали и наши људи који живе у иностранству и странци сматрајући да је то један нецивилизацијски поступак да се у кафанама још увек, у ресторанима кафанама кафићима може да се пуши", додала је др Крстев.

Глобално, дуван и дувански производи сваке године убију више од осам милиона људи. Више од седам милиона смрти је последица директног конзумирања дувана, док преко милион људи умре од последица пасивног пушења. Највише је пушача међу најсиромашнијима.

Акцизе од дуванских производа пуне државне касе, али су трошкови лечења оболелих вишетруко већи.