Треба ли Србији редовни војни рок

Министар одбране Небојша Стефанoвић каже за РТС да је стратегија одбране између 2004. и 2012. године била ка интеграцији војске у НАТО и да је сведена на петину своје претходне величине.

Указујући да, иако су војно неутралне, и Швајцарска и Аустрија примају регруте на редовно служење војног рока.

"Србија је на путу војне неутралности што захтева снажну војску која мора да бави и заштитом цивилног становништва и друге операције за које нужно није потребно оружје", наглашава Стефановић.

Према његовим речима, кад нисмо имали снажну војску у историји, цивили су много више страдали.

Генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић наглашава да би се ратна компоненета испунила потребан је редован војни рок у којем би се градила у наредних пет до десет година. Сматра да су безбедносни изазови Србије знатно већи него што нпр. имају Данска и Финска које имају редован војни рок.

Наглашава да се сада попуњава веома мали број формацијских места, јер је, према њеоговим речима за десет година изгубљено 500.000 резервиста, што неким људством мора да се попуни. 

Како је указао, сваке секунде се на свету за одбрану троши 50 милијарди долара.

Игњатијевић: Масовна регрутација неће решити масовни одлив кадрова

Са друге стране, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Марија Игњатијевић сматра да враћање редовног војног рока није потребно будући да се, како каже, Србија не суочава са безбедносним изазовима који захтевају масовну регрутацију.

Као други разлог наводи то што редовни рок не решава проблем одлива кадрова. Регрути на би били у стању да замене професионалце који су отишли пошто су се они годинама специјализовали и обучавали унутар војске (информатичари, тенкисти, лекари), наводи Игњатијевићева.

На изнесене примедбе, Стефановић се враћа на пример Швајцарске којој, како напомиње, свакако не прети никакава непосредна опасност, а ко не жели да служи, плаћа порез од три одсто укупних личних примања. "Ако земља дође у непосредну опасност, може да се ослони само на сопствени народ", сматра Стефановић.

Истиче да се увођењем редовног војног рока на укида професинални кадар. Наводи и пример Немачке где се у Бундестагу управо расправља о враћању редовног војног рока.

Стефановић додаје да професионалци из војске треба да кажу које су потребе војске, како је виде у будућности, коју улогу треба да испуни регрутна војска, колико нам треба нових и каква треба да буде модернизација постојећих касарни.

"Разматрамо да ли ћемо за то имати довољно новца, а регрути би  имали плату која не би била симболична. Они који прођу кроз служење рока осећају да су нешто пружили своји земљи и стекли би вештине које ћи им користити у цивилном животу као што је рецимо вожња камиона.
Они који су медицинске струке могу да служе на ВМА и да ми се то рачуна у стаж", наводи Стефановић.

Игњатијевићева уместо редовног рока предлаже концепт активне резерве која иде упоредо са професионалним саставом војске. Како је објаснила, они који би се одлучили за ту могућност, потписивали би се уговор са обавезом од 45 дана годишњег служења у војсци.

Министар: Нема препрека за грађане КиМ да служе војску

Стефановић је навео да не постоји препрека за оне грађане са КиМ који желе да служе војни рок.

"Они имају право да одслуже војни рок. Можда није реално да данас разговарамо о обуци која би се дешавала на територији наше покрајине, али не постоји препрека да они буду позвани да одслуће војни рок на територији централне Србије. Разматрамо шта би био најефикаснији модел којим се не подрива чињеница да је КиМ део Србије, али уважавамо и међународне прописе пошто постоје ствари које морамо да схватимо као реалност", казао је Стефановић.

Србији се, каже, догодило то да је постала економски много моћнија.

Зато се и иде у подизање плата за војнике. 

"Поред тога хоћемо да задржимо људе у војсци", каже Стефановић.

Генерал Миладиновић наводи да је економски моменат важан, и да зато у урбаним срединама нема одзива за професионалне војнике, односно војнике по уговору.

Проблем је, додаје, код професионалних војника да се регулише да одређена занимања људи остану до краја служења војног рока.