Вучић: Срећно Бадње вече из величанственог Хиландара

Вучића су, на доласку, испред манастира дочекали игуман Хиландара, архимандрит Методије и велики број монаха, како је за Танјуг рекао министар Ненад Поповић, који прати председника у посети.

На улазу у манастир, у част српског председника, првог после 20 година којег су званично угостили монаси Хиландара, биле су истакнуте три заставе: српска, грчка и хиландарска, што се чини само о великим празницима и када долазе највиши гости.

Одмах по доласку, игуман Методије пратио је председника Вучића у Саборни храм ваведења богородице, у који су ушли сами њих двојица.

Игуман је потом оставио српског председника да се сам поклони светињама и проборави неко време у Храму.

То се, како објашњава Поповић, сматра великом почашћу, која се ретко, скоро никад не указује посетиоцима, без обзира на ранг.

Вучић се, иначе, најдуже задржао пред иконом Богородице тројеручице.

После тога, председник Вучић разговарао је са старешинством манастира Хиландар са игуманом Методијем на челу, а потом је архимандрит у његову част приредио свечану Бадњу вечеру, за "скромном, али предивном манастирском трпезом", у најужем кругу, односно у присуству само два монаха, поред два госта из Србије.

"Срећно Бадње вече из величанственог Хиландара! Управо сам завршио вечеру на Бадње вече са игуманом Методијем и припремам се за јутарњу службу са братијом манастира Хиландар, објављено је на Вучићевој Инстаграм страници "buducnostsrbijeav".

Божићна служба па литургија, ручак у обновљеној трпезарији

Вучић ће у два ујутру присуствовати Божићној служби, а затим, у седам и Божићној литургији.

За 9.30 планиран је Божићни ручак у новој трпезарији, реновираној прошле године, а председник Вучић биће њен први гост тог ранга.

Трпезарија иначе има камене столове, на какве има право само неколико од укупно 20 манастира на Светог Гори, и то само они који су царске лавре.

Српски председник ће сутра обићи све радове на обнови манастира Хиландар, тешко страдалог у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године.

Посета Вучића манастиру Хиландар је прва званична председничка посета том српском манастиру у последње две деценије.

О његовој посети Светој гори и Хиландару обавештен је и цариградски патријарх.

Сам председник није се званично оглашавао од доласка у манастир. У претходне две објаве на Инстаграму поделио са јавношћу осећања са којима се упутио на Свету Гору. Како је навео, "немогуће је објаснитити" шта се, осим огромне треме, осећа у тренуцима док се прилази Хиландару и при сусрету са свештенством манастира.

Историја Хиландара

Манастир Хиландар, један од три не-грчка манастира на Светој Гори, основали су 1198. године велики жупан Стефан Немања и његов син Растко, то јест монаси Симеон и Сава.

Само две године након оснивања, у манастиру је преминуо монах Симеон, а легенда каже да је на месту на коме је он сахрањен у некадашњој цркви Ваведења Богородице, коју је касније краљ Милутин обновио, никла чудесна лоза.

Поред краљева Милутина и Стефана Уроша Првог, манастир Хиландар је, према доступним подацима, помагао и цар свих Срба и Грка, Душан Силни, али и многи други српски владари, попут кнеза Милоша Обреновића, затим кнеза Александра Обреновића, а познато је да је у посету овој светињи ишао и краљ Петар Први Kарађорђевић.

У ризници Хиландара чувају се бројне реликвије и иконе, а ту је и икона Богородице Тројеручице, као и Богородице Одигитрије, најстарије сачуване мозаичке иконе настале почетком 13. века.

Манастир чува и рад монахиње Јефимије, намењен њеном сину Угљеши Деспотовићу, као и завесу руског цара Ивана Четвртог Грозног, али и завесу за иконостас монахиње Јефимије и многе друге предмете, од историјске, али и духовне вредности српског и других православних народа.

Почетком марта 2004. године Хиландар је тешко страдао у пожару, чак више од половине манастирских здања је изгорело или оштећено.

Мада је обнова почела врло брзо након тога, чињеница да се поштују канони, као и да се не ради на црквене празнике и недељом, а и да се до Свете Горе стиже бродом, те да су неопходна значајна материјална средства, довела је до тога да обнова није брзо текла.

До 2017. године је око 65 процената уништеног манастирског комплекса обновљено.