Оживели вински путеви Србије

Последњих десетак година, производња вина у Србији доживљава ренесансу. Обнављају се засади винове лозе, граде нове винарије и полако развија вински туризам од којег земље као што су Италија, Француска, Шпанија и Португал, годишње зараде око три милијарде евра.

Србија има осам винских туристичких путева који су пре неколико година обележени што је умногоме утицало на развој тог вида туризма.

Охрабрује чињеница да расту површине под виновом лозом, па је тако сада више од 22.000 хектара под виноградима. Годишње произведемо око 42 милиона литара вина.

"Наравно све то прати и субвенција Министарства пољопривреде, од подстицања подизања засада до подстицања куповине нове опреме, затим за промоцију вина на одређеним винским манифестацијама, па чак и за куповину боца и паковања како би наши винари, односно вина, била што конкурентнија", рекао је  Дарко Јакшић из Групе у Министарству пољопривреде за виноградарство и винарство.

По различитим основама винари од државе могу да добију и више од три милиона динара субвенција.

"Винарство, односно вино је врућа прича. Самом појавом више винарија, односно груписањем у нека интересантна виногорја, постало је интересантно организовати туру за групу туриста који могу да обиђу и до пет винарија у току једног дана. То је онда нешто врло садржајно и пружа могућност да се сагледа диверзитет у стиловима у оквиру једног виногорја", каже енолог Миша Цилић.

Некада су вински туристи били добростојећи средовечни људи. Последњих година, винске путеве све радије походе млади.

"Из Европе је ретка земља из које нисмо имали госте. Имамо и књигу утисака и кад прелиставамо неки пут се и зачудимо одакле све људи долазе и кога све то интересује да виде како све то изгледа", сматра Јосиф Недин из винског села Гудурица.

Прва линија промоције домаћих вина, па и оних од аутохтоних сорти, као што су тамјаника и прокупац, су престонички ресторани у које долазе страни туристи.

Конобар Предраг Недељковић, који је у непосредном контакту са гостима каже да им се домаћа вина свиђају.

"Пију највише тамјанику и прокупац али углавном више тамјанику, одлучују се више за бело вино", додаје Недељковић.

Вински подруми подстичу свеукупни туристички развој, јер поред дегустације вина, гости радо обилазе и све друге туристичке знаменитости краја у који дођу.