Слависти у Београду, предавања уз песму и игру

У клупе су заједно сели и бруцоши и докторанди. Лекција која се обрађује - Стогодишњица Крфског буквара Стеве Чутурила.

"Завршила сам мастер из јужнословенских језика и културе у Хелсинкију и Финској. Нисам први пут у Србији већ сам више пута била. И на овом курсу сам била већ једном, није било толико тешко. Мислим. чирилица јесте тешка али није најтежи језик на свету", каже Ема Суамалајнен из Финске.

Милена Ђерекарова из Бугарске рекла је да се бави компаративним проучавањем српске, хрватске и бугарске књижевности из доба препорода. "Сад тренутно пишем своју дисертацију о јужнословенском спеву", каже Ђерекарова.

Иако на универзитету на ком студира нема српског лектрора, Франческо одлично говори српски језик.

Франческо Гало из Италије каже да студира српски језик годину дана. "Студирао сам са пољском професорицом и после хтварском лекторицом, јер нисмо имали српску лекторицу за језик", испричао је Гало.

Шеф катедре за српаки језик Вељко Брборић каже да стицајем различитих околности на многим местима настава није добро покривена.

"Немамо српске лекторе, на неким местима се то учи као српскохрватски, на неким као српскобошњачки и хрватски, и врло често не предаје лектор. Дакле, Србија нема лекторе и то је озбиљан проблем, то је истовремено задовољство када ти студенти дођу на три недеље у Београд, јако су мотивисани, јако су добри и постижу јако добре резултате", рекао је професор Брборић.

Млади слависти желе да буду судски тумачи, преводиоци, професори. А многима ово није први сусрет са Београдом и Међународним славистичким центром.

"То је најбоља потврда да ће ти млади људи, који овде добијају лекције из књижевности културе и језика, бити прави амбасадори наше земље, нашег народа и културе у земљи и у иностранству", каже Александра Вранеш, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Студенти славистике обићи ће и многе српске знаменитости и присуствовати Вуковом сабору у Тршићу.