Еколошки дуг расте, свет живи изнад могућности

Данас је Дан еколошког дуга. Пет дана раније него прошле године, човечанство је потрошило природне ресурсе које Земља може да обнови у једној години, саопштила је Светска организација за природу.

Дан еколошког дефицита 1970. био је 23. децембар, а 2000. године 4. октобар. Последице еколошке потрошње постају све очигледније – суше, поплаве, недостатак питке воде, ерозија тла, губитак биолошке разноврсности, нагомилавања угљен-диоксида у атмосфери.

"Нама би да живимо овако како сада живимо на светском нивоу било потребно неколико планета, а имамо само једну планету Земљу и њену природу и њен биокапацитет", каже стручњак УН за животну средину Анђелка Михајлов.

Србија такође живи изнад могућности својих природних ресурса. Када би сви на Земљи живели као просечни становник Србије, били би нам потребни ресурси 1,4 планете.

Ипак, у поређењу са земљама у региону, Србија троши најмање.

Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије, наводи да више од 70 посто емисија гасова долази из електроенергетског сектора.

"Међутим, Србија треба постепено да смањује, према могућностима којима ми тренутно располажемо. Треба да имамо на уму да су велике државе највећи емитери гасова", каже Радовић.

Пуна примена директиве о индустријском загађењу коштала би електропривреду око милијарду евра.

Србија се обавезала да ће до 2020. године имати 27 посто потрошње из обновљивих извора енергије.

Синиша Митровић из Одбора за животну средину ПКС-а каже да Србија још увек није приказала трошак који има, тиме што Србија третира само три одсто отпадних вода, зато што рециклира само пет до седам посто комуналног отпада.

"Када будемо имали видљив тај трошак, схватићемо да су нама потребне велике инвестиције у одржив развој", каже Митровић.

Сагоревањем фосилних горива, у атмосферу се сваке године емитује 36 милијарди тона гасова који угрожавају планету.

Свету је остало само 30 година безбедног периода у коме гасови стаклене баште могу да се емитују у атмосферу.

Уколико би се та емисија до 2030. године смањила за бар 30 одсто, Дан еколошког дефицита у тој години могао би се вратити на 16. септембар.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.