Мигрантска криза, помоћ волонтера увек добродошла

Са Новог Зеланда Шон Тули дошао је у Европу као туриста. У Београд долази као неко ко жели да помогне.

"Путујући кроз Европу чуо сам у медијима да се траже волонтери. Дошао сам да помогнем избеглицама и остаћу колико год треба", каже Шон Тули, волонтер са Новог Зеланда.

Биће у Миксалишту где дневно борави око 300 миграната. Од почетка кризе, прошло их је 100.000. О њима је бринуло 1.300 волонтера из 58 земаља. Сада их има само седам.

Марија Лаганин из "Миксер хауса" каже да потреба за волонтерима код нас на Миксалишту је заиста велика пошто избеглице код нас могу да измире велики број потреба.

"На овој локацији се прикупља, разврстава и дели храна, одећа и хигијена за одрсле и децу, пружа се педијатријска, лекарска помоћ", каже Лаганин.

У прихватном центру у Прешеву број избеглица знатно је мањи него пре неколико месеци. Тако је и са волонтерима.

"Овде у Прешеву имамо тек неколико, можда пар организација које имају волонтере и углавном су из иностранства сви људи. Али што се тиче организација невладиних које су у центру. Имамо добру сарадњу са њима, и ако је балканска рута затворена за сада они и даље допремају помоћ", каже Немања Божовић из Комесаријата за избеглице у прихватном центру у Прешеву. 

Помоћ стиже тамо где је у овом тренутку најпотребнија - на грчка острва и у камп Идомени.

"Нажалост, то нису они волонтери који могу да помогну у оним најважнијим стварима које су битне избеглицама - а то је да се прехране, да имају здравије хигијенске услове тамо у кампу. Појављује се доста волонтера који им употпуњују време у Идоменију, дакле кловнови, људи који пуштају музику, анимирају децу", рекао је Владимир Банић, новинар РТС-а. 

Они раде потпуно бесплатно и зато их треба разликовати од људи који су плаћени за рад са избеглицама. Таквих је, објашњавају упућени, све више.

Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да генерално постоји тренд да су дошле међународне организације хуманитарне и друге, које ангажују међународне професионалце, које ангажују и домаће грађане да професионално, и уз новац пружају ову помоћ.

"Иако хуманост и волонтаризам треба да се цени и истиче и да се подстиче јер је то једини одржив начин пружања помоћи у оваквим проблемима", каже Ђуровић.

Без волонтера који су помагали током целе избегличке кризе, мигрантске муке биле би још веће. А многи никада не би ни стигли до зацртаног циља.