Живот деце улице пун проблема и искушења

Деца која просе на раскрсницама, малишани који по киши, минусу и високим температурама моле пролазнике за понеки динар, тинејџери који се боре за егзистенцију по неписаним "законима" улице. То је живот деце улице. Пун проблема и искушења. Међу њима је и дрога.

"Лепак много пута, траву сам пушио", каже један од дечака са улице. Сада има 12 година, а први контакт с дрогом имао је са само седам.

Директорка Специјалне болнице за болести зависности Мира Ковачевић рекла је да некада и са седам-осам година пробају цигарету, алкохол, а неретко марихуану.

"За разлику од ранијих година када су деца узимала лепак, хероин, марихуану, сада све више узимају синтетичке дроге", објашњава специјални педагог у Прихватилишту за децу Валентина Најдановић Шошкић.

Неретко заборављени и напуштени, спас проналазе у Прихватилишту и Свратишту. Од око 400 малишана, колико их годишње борави у Прихватилишту, 15 одсто њих пробало је неку дрогу.

"Основни мотив је да припадају некоме, да тај неко има поверења у њих, да остваре могућност емоционалног зближавања", каже Данијела Стајковић из Прихватилишта за децу.

"Имали смо ситуацију да је један дечак био под утицајем дрога и да је претпоставља се доживео одређене халуцинације. Постао је агресиван и био је склон томе да ломи ствари око себе", каже координаторка Свратишта Мина Лукић. 

Ако се врате на улицу, проблеми се неретко настављају. Међутим, има и оних који не желе више ни да чују за дрогу.

"Није добро, само квари живот и све остане црно. У почетку је било добро, а после тога је било лоше", каже један од дечака.

Док је просио, научио је да чита и пише. Данас се ипак нада другачијем животу. Жели да упише школу, а једног дана можда и факултет и да има велику породицу. Поједина деца улице ипак не размишљају тако.