Нема продужења рока за вечите студенте

Тачан број вечитих студената није познат, а процене су да их има око 20.000. Међутим, оних који су бар једном годишње посетили факултет је далеко мање.

Постоје и они који су некада давно уписали факултет, никад га нису завршили, а по старом закону нису ни морали да се појављују на факултету да би задржали свој статус.

"Има студената који су се уписали још 1992. године па до оних који су се уписали непосредно пре доношења Закона о високом образовању, оног првог који је увео на неки начин Болоњу, дакле, који су уписали 2005. године. Има студената који студирају од 11 до 24 године. Сад, питање је колико активно студирају и таквих је на крагујевачком универзитету испод 1.000, у укупној структури која је преко 20.000", каже проректор Универзитета у Крагујевцу Петар Веселиновић. 

У Министарству просвете не размишљају да још једном продуже рок вечитим студентима, и подсећају да су им изменама постојећег закона већ неколико пута излазили у сусрет.

"Неки студенти који су већ уписали по новом закону су изгубили право да студирају зато што је прошло више од дупло више година него што је предвиђено за тај студијски програм и на неки начин, уколико би се допустило преболоњцима или солунцима, како их неки зову, да наставе школовање, то би била извесна дискриминација ових студената који су већ то право изгубили", истиче Милован Шуваков, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја.

Како каже, у новом закону неће бити предлога о продужетку тог рока, као што није било ни у последњим изменама и допунама закона у Скупштини.

Тако се неће више дешавати да ректори потписују дипломе основних студија својим вршњацима, што је био случај на Универзитету у Београду. Алтернативе за наставак школовања има.

"Ми смо направили неке могућности да и они који нису завршили на време поново уписују сличне студијске програме и да им се ти испити које су положили рачунају и да онда наставе по овом новом систему студирање", рекла је проректорка Универзитета у Београду Нада Ковачевић.

Ово је последња година и академцима који треба да заврше магистарске студије.

Они који су магистрирали по старом закону и желе да бране докторску дисертацију, од нередне академске године моћи ће да упишу трећу годину докторских студија и на тај начин наставе школовање.