Електронско здравство заживело у Македонији

Гужве у домовима здравља, болницама, клиничким центрима су велике. То је уобичајена слика у нашим здравственим установама. Међутим, у Македонији је другачије. И то није зато што су наши суседи здравији од нас. Већ зато што су увели електронско здравство, решили многобројне проблеме и постигли одличне резултате.

Од сеоске амбуланте, до клиничког центра, све је покривено информационим системом. Да би све и функционисало, лекари, између осталог, до петог у месецу, морају да доставе термине рада за наредни месец.

"Пре увођења електронског заказивања и рецепта, писало се доста, трошила се хартија, и грешке и све, а са електронским увођењем олакшао се посао, заказивање је обавезно осим када је случај хитан или приоритетан, разлика је огромна, а у почетку је било тешко", каже лекарка из Македоније Нада Аници.

"Није ми било тешко да се навикнем. Предности су многобројне. Најважније је да и ми и пацијенти имамо увид у то како се ради у свакој установи у Македонији. Могу да видим како ради мој колега у било ком граду", наводи Никола Стојановски из Центра за дијабетес у Македонији.

"Данас имам 22 пацијента, сваки је заказан на 15 минута. Током смене, имам и паузу од пола сата, а пацијенти који долазе на контролу имају термине после", објашњава специјалиста оториноларингологије Андријана Чупуровска.

Увид у слободне термине, у то у коју установу могу, односно код ког лекара, имају и пацијенти и лекари, али и министар здравља. У сваком тренутку може да прати и провери колико је рецепата и упута издато, које дијагнозе су најчешће и ко колико ради.

"Имали смо ситуацију да доктор има само два или три пацијента дневно, па је министар одмах пронашао његов број мобилног телефона, позвао га и питао: Зашто немаш више темина, да ли можеш да примиш десет пацијената? Можеш? Па хајде", истиче директор Управе за електронско здравство у Македонији Милан Аризаноски.

"Три пута је повећан број услуга, а 10 пута скраћено време чекања", каже директорка Здравственог дома Скопље Татјана Паевска Вучковић.

"Пацијент треба да поштује и време лекара, и време другог пацијента са заказаним термином у истој ординацији, а доктор да буде на услузи", истиче Аризаноски.

Како најављују из нашег Министарства здравља, до половине године и у Србији би требало да буде уведен такав систем. За тај пројекат је издвојено 300 милиона динара.