Усамљени одликаш из Гокчанице

Четрнаестогодишњи Лазар, заједно са сестром Саром, сваког радног дана гази преко врлети да би стигао на час. У омаленој сеоској учионици, још од првог разреда, једини је ђак.

Лазар каже да се осећа као да је из краљевске породице, јер 12 наставника долази само због њега.

"Добра страна је то што се наставници посвете само мени, а лоше је што немам с ким да се такмичим. Некако, опуштен сам. Немам од кога да преписујем. То ми је најгоре", шали се млади добитник Светосавске награде.

Троје наставника му, наизменично, сваког дана држи дупле часове, а за наставу се припремају као да ће учионица од тридесет квадрата бити пуна ђака.

Наставница енглеског језика Маријана Дражовић каже да има утисак као да је учионица пуна.

"Као да смо усред Лондона, а не у неком сеоцету надомак Ушћа. Лазар је неко ко има широка интересовања, са којим можете, не само на матерњем, већ и на страном језику, да причате о актуелној политичкој ситуацији. Течно говори, има широк вокабулар, он је дете које можда живи ту где живи, али може да се носи са најбољим и најјачим ученицима градских школа", каже Дражовићева.

У целој школи у Гокчаници има свега десеторо ученика, а Лазар је први у њеној историји који је добио Светосавску награду.

"Мислим да сам Светосавску награду добио због одличног успеха, а не због тога што толико далеко путујем", закључује Лазар, који каже да му је ово признање добра препорука, али и обавеза.