Кад привреда подстиче наталитет

Ако се по јутру дан познаје, односно по почетку године оно што нас чека - биће ово година бејби бума, додуше и прошле године у Београду је рођено 20.000 беба што је рекорд у последњих 30 година. 

Породична традиција, договор, љубав према деци - били су пресудни фактори да се породица Николић одлучи да има троје деце.

"Тешко јесте, најтеже је заправо равномерно расподелити љубав и време и то је суштина у одгоју троје деце, сматрамо да породица без троје деце није целовита", каже мајка Мирјана Николић.

А, таквих породица у Србији нема много. Од деведесетих година, број породица са децом се смањио за 16 одсто. Свака друга у нашој земљи има само једно дете. Тек 40 одсто њих се одлучи на двоје, а свега седам одсто на троје деце.

Милена Милићев из Удружењае близанаца и тројки Србије каже да је јако тешко за живот што се тиче основних потреба.

"Ако пођемо од узраста, пелене, млеко, гардероба па на даље да дођемо до основне школе, многима од тих родитеља је сваки дан неизвестан", каже Милићев.

За прво дете породица од државе добије једнократни родитељски додатак од 38.000 динара, за друго дете 150.000 у 12 рата, за треће 180.000 а за четврто 265.000 на 24 рате.

"Поред тога локална самоуправа може у оквиру својих права да утврди неке друге мере да ли је то регресирање у предшколсакој установи, да ли су то неке ужине, неке обуке превоз", каже Милена Антић Јанић из Министарства рада.

Иако значајна, помоћ државе није довољна. Зато се предузетник Зоран Илић, укључио у борбу против беле куге. Покренуо је Фонд за подстицај наталитета у који ће се сливати новац за породице које имају више од троје деце. За почетак, од пет производа његове фирме.

Зоран Илић, власник команије "Биомелем" каже да је идеја да свакаог месеца на локалу, у једној општини, одаберу породицу којој могу да помогну.

"Поставили смо производе, обележили да је наталитет приоритет, обележили смо саме производе постерима и све фирме које су нам у том граду отвориле врата тог месеца са нама скупљају новац за ту једну породицу", објашњава Илић.

Финасијска средства јесу важна, али нису једини фактор за подстицај наталитета.

"Већа подршка за мајке што се пословас тиче, већа стимулација за очеве да узму неко време слободно да се брину о деци док су изузетно мала, флексибилизација радног времена, значило би да постоји нека системска подршка породицама када је дете болесно", каже Јована Ружичић из "Центра за маме".

Добар пример системске подршке мајкама са више деце - у комшилуку. Наиме, у Црној Гори запослене мајке са троје и више деце, које имају које имају 25 односно 15 година радног стажа примаће доживотну месечну накнаду у износу од 40 односно 70 одсто просечне нето зараде.