Времеплов (3. јануар 2016)

На данашњи дан 106. п. н. е. рођен је римски говорник, писац, филозоф и политичар Марко Тулије Цицерон, највећи стилиста римске литературе. Био је републиканац, противник Јулија Цезара и Марка Антонија. За конзула је изабран 63. пре н.е. Открио је и разобличио Катилинину заверу. Био је то покушај да се република замени личном владом, неком врстом диктатуре (према античкој терминологији - тираниде). После убиства Цезара 44. пре н.е. ухапшен је због серије напада на Антонија (14 беседа - "Филипика") и убијен је 43. пре н.е. Његова мисао изречена у делу "О дужностима" - "Највише право највиша неправда" - превише ревносна примена закона може бити изразита неправда, типичан је израз његовог интелектуалног склопа. Остала дела: "Беседе", "О беседнику", "Расправе у Тускулу", "О старости", "О пријатељству", "О крајностима добра и зла", "О природи богова", беседе "Против Катилине".

Године 1923. рођен је Драгутин Гостушки, композитор, музиколог, историчар уметности, естетичар и публициста. Гостушки је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету, а композицију и дириговање на Музичкој академији у Београду. Са Темом "Уметности у еволуцији стилова" на Филозофском факултету стекао је звање доктора естетике. Од 1953. године до пензионисања радио је на Музиколошком институту САНУ. У својим музичким делима Гостушки није усвајао изражајна средства екстремно модерних праваца, већ је настојао да савремени израз својих композиција споји са елементима традиције националне музике. Позната је његова симфонијска поема "Београд","Кончерто ачелерато" за виолину и оркестар и балет "Реми". Компоновао је и читав низ клавирских дела, хорских и соло - песама. У својим писаним радовима Гостушки се претежно служио компаративним методом анализе естетичких проблема, свестрано и оригинално осветљавајући уметничке феномене. Писац компаративне историје уметности "Време уметности", збирке есеја "Уметност у недостатку доказа",Гостушки је био и дугогодишњи критичар "НИН-а" и "Политике", познат по оштром перу.

1875 - Умро Пјер Атанас Ларус, француски лексикограф и енциклопедист
(Тонси, 23. 10. 1817 - Париз, 03. 01. 1875)

1883 - Рођен Клемент Ричард Атли, енглески политичар и државник, премијер Велике Британије
(Лондон, 03. 01. 1883 - Лондон, 08. 10. 1967)

1892 - Рођен Џон Роналд Руел Толкин, енглески књижевник и филозоф
(Блумфонтејн, 03. 01. 1892 - Бурнмаут, 02. 09. 1973)

1895 - Почела са радом Београдска берза, основана 21. 11. 1894.

1904 - Рођен Ото Бихаљи - Мерин, књижевник и ликовни критичар
(Београд, 03. 01. 1904 - Београд, 22. 12. 1993)

1905 - Рођен Данте Ђакозо, италијански пројектант аутомобила, "отац тополина"
(Рим, 03. 01. 1905 - Торино, 31. 03. 1996)

1912 - Рођен Љубомир Вукадиновић, спортски новинар
(Трстеник, 03. 01. 1912 - Београд, 01. 03. 1973)

1923 - Умро Јарослав Хашек, чешки књижевник
(Праг, 30. 04. 1883 - Липњице, 03. 01. 1923)

1929 - Рођен Серђо Леоне, италијански филмски редитељ
(Рим, 03. 01. 1929 - Рим, 30. 04. 1989)

1931 - Рођен Тоде Чолак, књижевник, критичар и преводилац, професор Филозофског факултета у Београду
(Книн, 03. 01. 1931 - Београд, 28. 01. 1990)

1932 - Рођен Радослав Граић, историчар уметности, певач и композитор, музички уредник ТВ Београд
(Мркоњић Град, 03. 01. 1932)

1956 - Рођен Мел Гибсон, аустралијски филмски глумац и продуцент, добитник "Оскар"-а
(Пиксил, 03. 01. 1956)

1959 - Аљаска постала 49. држава САД

1961 - САД прекинуле дипломатске односе са Кубом

1969 - Рођен Михаел Шумахер, немачки аутомобилиста, возач "Формуле 1"
(Хирт - Хермилхајм, 03. 01. 1969)

1979 - Емитована прва "Београдска хроника", на Другом програму ТВ Београд

1993 - Амерички председник Џорџ Буш и руски председник Борис Јељцин потписали "Старт 2", споразум о смањењу нуклеарног наоружања

2002 - Умро Фреди Хајнекен, холандски пивски магнат
(Амстердам, 04. 11. 1923 - Нордвијк, 03. 01. 2002)

2003 - Умро проф. др Михајло Елаковић, генерал - мајор, начелник Клинике за гастроентерологију ВМА, академик
(Ускопље, 29. 09. 1925 - Београд, 03. 01. 2003)

2006 - Умро Јован Марјановић, политиколог, професор и декан Факултета политичких наука у Београду
(Банатски Аранђеловац, 15. 10. 1933 - 03. 01. 2006)

2007 - Умро Славуј Хаџић, филмски и ТВ редитељ
(Вуковар, 22. 11. 1934 - Нови Сад, 03. 01. 2007)

2008 - Умро Александар Абдулов, руски филмски и ТВ глумац
(Тоболск, 29. 05. 1953 - Москва, 03. 01. 2008)

2011 - Умро Фадил Хаџић, хрватски комедиограф, оснивач сатиричног позоришта "Јазавац", позоришни и филмски режисер и сценариста, новинар и сликар
(Билећа, 23. 04. 1922 - Загреб, 03. 01 2011)

2012. - Умро Боб Вестон, британски рок музичар, гитариста групе "Флитвуд Мек"
(Плимут, 01. 11. 1947 - Лондон, 03. 01. 2012)

2012. - Умро Јожеф Шкворецки, чешки књижевник
(Наход, 27. 09. 1924 - Торонто, 03. 01. 2012)

2013. - Умро Сергиу Николаеску, румунски филмски режисер, глумац и политичар
(Тргу Жију, 13. 04. 1930 - Букурешт, 03. 01. 2013)

2013. - Умро Чедомир Јанић, оснивач, први кустос и први директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду
(Крагујевац, 09. 10. 1934 - Београд, 03. 01. 2013)

2014. - Умро Божидар Станишић Цикота, ватерполиста, репрезентативац
(Подгорица, 21. 10. 1936 - Херцег Нови, 03. 01. 2014)

2015. - Умро Едвард Брук, амерички политичар и државник, први црнац сенатор у САД
(Вашингтон, 26. 10. 1919 - Корал Гејблс, 03. 01. 2015)

2015. - Умро др Рафаел Цијан, професор уставног права на Правном факултету у Марибору, судија Савезног уставног суда
( 25. 09. 1935 - 03. 01. 2015)