У Новој години, нови услови пензионисања

Реформски закон који је на снази од прошле године предвиђа да се, уз постепено пооштравање услова пензионисања, удео за исплату пензије у бруто домаћем производу, по чему смо рекордери, сведе на 10 одсто.

Сваке Нове године, све до 2032. жене ће имати нове услове пензионисања. Старосна граница помера се за по шест, а касније за по два месеца. Ове године оне у пензију могу у 61. години. Помера се и старосна граница за преузимање породичних пензија.

"То се већ сада одразило на број оних који одлазе у пензију и политиком пенала се такође утицало на то да један мањи број људи одлази у пензију, односно користи могућност да ради дуже", каже министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин.

За оне који би ипак у пензију повећава се и доња старосна граница. За пензионерку је то 55 година а пензионера 55 година и осам месеци.

Да би отишле у превремену пензију, женама је сада неопходно 37 година стажа а мушкарцима и даље 40.

За сваки месец који пензионерки недостаје до 61. а пензионеру до 65. године живота, следи трајно умањене пензије с тим да оно укупно не може бити веће од 20,4 одсто.

Једина ситуација када се у пензију одлази без казнених поена, независно од година живота, јесте ако неко има 45 година стажа.

Уз одлагање пензионисања и бољу наплату доприноса, у години за нама потреба за дотацијом исплате пензија новцем из буджета, пала је на 37 одсто.

"Што је за 15 одсто мање него што је било две хиљаде дванаесте и тринаесте када је учешће дотације било 51 одсто", каже директор Фонда ПИО Драгана Калиновић.

Процена је да ће само увођење казнених поена за превремено пензионисање, у наредних 10 година буџету уштедети 185 милијарди динара.