Сенат УБ: Студентима шест испитних рокова

Сенат је предложио да се пропише да Универзитет и факултети организују шест испитних рокова, како студенти не би могли да траже додатне рокове, а факултети смањују број рокова.

А по усвојеном предлогу Правилника о дисциплинској одговорности студената, у зависности од прекршаја, студент може бити кажњен укором, забраном полагања испита у једном или више испитних рокова до искључења са факултета.

"Унели смо чак и неке дисциплинске прекршаје које је донело данашње време савремених информационих технологија. Морам рећи да се први пут сада у Правилнику појављује и плагијаризам као експлицитно дело, односно недело", истиче председник Дисциплинске комисије УБ Бранислав Боричић.

Ректор Универзитета Владимир Бумбаширевић наводи да је претходни правилник имао веома мале могућности да се градирају прекршаји, што је доводило до тога да студенти буду превише кажњени или преблаго кажњени. Додаје да је сада успостављена равнотежа.

Студенти, пак, сматрају да неке ставове треба још јасније дефинисати, па ће предлоге упутити Савету универзитета.

"Шта је то недолично понашање студента? То је широк је дијапазон ставри како студент може недолично да се понаша", сматра заменик председника Студентског парламента УБ Милица Новаковић.

Правилником је прописано да студенти треба да буду кажњени ако на факултет дођу у видно алкохолисаном стању, или ако конзумирају дрогу и алкохол у згради факултета, направе материјалну штету, вређају или нападну професора, плагирају или делимично плагирају домаћи задатак, семинарски или семестрални рад или пројекте, због туче и других изгреда.

Представници студената тражили су да студенти који направе неки од прекршаја на студентским протестима буду изузети из овог правилника.

Сенат је још усвојио извештај о упису на основне академске студије. Према подацима, на факултетима у Београду остало је 473 слободних места, на факултете је уписано око 15.000 студената, док се на пријемни пријавило око 22.700 студената.

Ове године било је по 90 места за студенте ромске националности и за студенте са инвалидитетом, али те квоте нису попуњене, јер је уписано 35 Рома и 32 особе са инвалидитетом.

Најтраженији факултети ове године били су Факултет организационих наука, Стоматолошки факултет, Математички факултет и Факултет спорта и физичког васпитања.

Одложена расправа о правилнику о плагијатима

Правилник о утврђивању плагијата није усвојен, јер ће се разматрати заједно са осталим правилницима који се односе на докторске дисертације - Правилник припреме и услова за одбрану докторске дисертације и Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду.

Чланови Сената могу да до 30. јануара поднесу допуне и измене правилника.

Расправа је одложена јер су чланови Савета рекли да нису имали довољно времена да размотре правилнике, а да су они веома битни и не могу се доносити на пречац.

Владимир Бумбаширевић изјавио је 25. новембра да Сенат Универзитета треба да донесе правилник како би могао да даље ради на провери аутентичности доктората градоначелника Београда Синише Малог, који је оспорен пре више од годину дана.

"То је у процедури. Сада треба да донесемо правилник и на томе радимо", рекао је тада Бумбаширевић агенцији Бета.

Синиша Мали је 2013. године одбранио докторску тезу под називом "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - теоријске концепције и искуства Србије" на Факултету организационих наука (ФОН) у Београду.

На сајту Пешчаника 9. јула 2014. објављен је текст у којем се наводи да је 33 одсто или више текста докторског рада Синише Малог одбрањеног на ФОН-у плагирано.

Афера докторских плагијата у Србији избила је у јуну прошле године након што су тројица научника из Србије који раде на британским универзитетима јавно оспорили веродостојност доктората актуелног министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, који је звање доктора наука стекао на Мегатренд универзитету.

У међувремену је оспорен и докторат председника општине Нови Београд Александра Шапића.