Малолетници само за тешка дела у дом или затвор?

Наиме, Нацрт закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и заштити малолетника у кривичном поступку, који ће до краја децембра бити на јавној расправи, предвиђа да ће само учиниоцима тежих кривичних дела бити изрицане заводске санкције.

Учиниоци лакших кривичних дела ће добити прилику да своје грешке исправе испуњавањем неког од васпитиних налога као што су извињење оштећеном, помирење, друштвено користан рад, И похађање одређених курсева.

Нови закон такође мења и поступак који се води према малолетним извршиоцима кривичних дела у правцу скраћивања и ефикасности, а предвиђа и да казна васпитно поправног дома мора да буде изречена у тачном временском трајању у распону од једне до пет година, што сада није случај.

Закон ће такође укинути две санкције, од којих једна није никада заживела у пракси, а то је упућивање малолетника са одређеним поремећајима у развоју у центар за оспособљавање, јер тај центар није никад формиран.

Професор Правног Факултета и члан радне групе за израду новог закона Милан Шкулић указао је да малолетника са тим поремећајима нема тако пуно, као и да се у односу на њих може утицати и другим мерама медицинског карактера.

Друга мера која се брише из закона, као врста заводске санкције, је упућивање у Центар за васпитање и образовање, која се до сада извршавала у установи "Васа Стајић" у Београду, указао је професор.

То, како је истакао, не значи да се "Васа Стајић" укида, већ да ће та установа бити резервисана само за њену примарну намену - а то је зашита деце и малолетника са социјалним проблемима, као што су деца без родитељског старања или "деца улице" којој треба социјална заштита.

У тој установи су до сада била деца која имају социјалне проблеме као и малолетни деликветни, а нема логике да и једни и други буду у истој установи, указао је Шкулић.

Према његовим речима, нови закон предвиђа само две заводске казне - то су класичан васпитно поправни дом и малолетнички затвор за најтеже облике тешких кривичних дела за старије малолетнике.

"Битна промена је везана за трајање казне у васпитно поправном дому, коју ће суд убудуће морати да изрекне само у одређеном временском трајању тако да малолетник зна колико ће остати у дому", нагласио је Шкулић.

Апелациони суд за жалбе 

Велике промене су предвиђене и у поступку према малолетницима у вези са надлежношћу судова, тако што ће Законом о уређеју судова надлежност убудуће бити подељена између виших и основних судова у зависности од тежине кривичних дела.

"Основни судови би били надлежни за лакша дела, виши судови за тежа, а по жалбама би увек одлучивао апелациони суд", указао је професор.

Према његовим речима, новим законским решењима се појачава и механизам опотрунитета кривичног гоњења, тако што би у случајевима лакших кривичних дела кривична пријава била одбачена и не би се водио поступак.

Тим малолетницима тужилац би могао да изрекне неке обавезе у форми васпитних налога, а њиховим испуњавањем они би заслужили да не буду кривично гоњени.

То је, према речима Шкулића, врста пара санкције, коју одређује тужилац а не суд, а њоме се постиже ефекат благе санкције која је добра за малолетника јер неће бити обележен као учинилац кривичног дела.

Такође значајна новина у закону је убрзавање првостпеног поступка тиме што се омогућава да се поступак заврши у једној фази, а не као сада након две фазе.

"Некадашњи припремни поступак према малолетнику се замењује поступком пред судијом за малолетнике, који обавља све неопходне радње у првостепеном поступку и окончава га својом одлуком - било решењем којим обуставља поступак ако постоје законски разлози за то или изрицањем санкције која није заводског карактера", указао је професор.

Напоменуо је да судија за малолетнике неће моћи да изриче казне васпитно поправног дома и малолетничког затвора.

Такође је истакао да судија за малолетнике неће убудуће моћи да буде ни члан ни председник тог већа, с обзиром да је у првој фази поступка већ стекао неко предубеђење о малолетнику.

Према његовим речима, статистика каже да у структури санкција које се малолетницима већ годинама изричу у Србији, свега пет до шест одсто су мере васпитно поправног дома, док су се казне малолетничког затвора кређу између 0,5 и један одсто. Истакао је да је у жалбеном поступку суд обавезан да више пази на повреде по службеној дужности, тако што се законом прецизира списак тих повреда.

Та решења су, како је навео, везана за Законик о кривичном поступку који је радикално сузио разлоге на које суд пази по службеној дужности.

Новине се тичу и захтева за заштиту законитости о ком одлучује Врховни касациони суд, а све у циљу боље заштите права малолетника.