Јефтина ТВ претплата - само уз рачун за струју

Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине требало би наредне године из буџета да добију четири милијарде динара, ако посланици ове недеље усвоје измене Закона о јавним сервисима. А да ли ће гледање јавних сервиса грађане коштати 150, 300 или 500 динара, не знају још ни у РТС-у и РТВ-у, који треба да одреде тај износ - они чекају да прво буде одређен начин наплате ТВ таксе.

"Ако Влада дозволи да се такса наплаћује уз рачун за струју, онда ћемо моћи да уз велику штедњу опстанемо и са износом од 150 динара" каже за Новости проф. Зоран Поповић, председник УО Радио-телевизије Србије.

"Уколико будемо морали сами да наплаћујемо, тај посао ће нас више коштати више од 150 динара, колико је премијер рекао да ће бити износ таксе. Тада бисмо морали износ да повећамо на 250, 300 динара. Тако да не могу управни одбори два јавна сервиса да одлучују о томе, док не будемо знали на чему смо са начином наплате. Све раније процене о томе колико ће грађани плаћати, чисто су нагађање", рекао је Поповић.

Према речима проф. Поповића, времена има довољно, иако је остало свега три недеље до тренутка када такса треба да почне да се наплаћује. Он верује да би све требало да буде решено током наредне недеље. Први корак је да Скупштина усвоји измену закона којом ће се и у 2016. јавни сервиси делимично финансирати из буџета. Нацртом буџета предвиђене су четири милијарде, од којих би једна отишла РТВ-у, а три РТС-у.

А како ће јавни сервиси финансијски опстати наредне године нико не може да процени, јер све зависи од степена наплате таксе. У годинама неплаћања, грађани су изгубили навику, па би се могло догодити да и минималан износ од 150 динара многи игноришу. А РТС и РТВ неће имати чврсте механизме да их натерају, јер је око 6.000 динара потребно за трошкове принудне наплате, уз помоћ извршитеља, што би било далеко више од годишњег износа таксе који би потраживали.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић процењује да би сва домаћинства морала да плаћају претплату како би тај јавни сервис, будући да су им смањена давања из буџета за 2016. годину, могао нормално да функционише.

"То је толико оптимистично да је тешко да се оствари, а тешко је веровати да може и да се рационализује број запослених у јавном сервису", оценио је Вучковић.

Чак и када би сви плаћали и са четири буџетске милијарде, израчунали су у Удружењу новинара Србије, приходи јавних сервиса били би око 20 одсто мањи него прошле године. А да би РТС и РТВ уопште могли да раде, сматра Нино Брајовић из УНС-а, добро је да се привремено продужи буџетско суфинансирање.

"То је добар модел, с тенденцијом да се наредних година проценат буџетског учешћа смањује, а наплате таксе повећава" каже Брајовић.  "Куповна моћ грађана је мала, систем наплате претплате годинама је компромитован, тако да не можемо одмах очекивати да сви плате своје обавезе", рекао је Брајовић.

Такав модел омогућио би, сматра Брајовић, да јавни сервиси опстану.