Кућа пуна дечијег смеха

Личи на вртић, а у ствари, ово је свакодневна слика у београдској породици Василијевић. За маму и тату гајити њих шеторо кажу није нимало тежак посао. Где има слоге и љубави све је изводљиво.

"Венчали смо се, он је морао да ради, ни ја нисам завршила Вишу грађевиску али сам дипломирала на архитектури када сам треће дете родила", каже Јелена Василијевић.

Страхиња Василијевић каже да му није жао што је напустио факултет због породице.

Јеленина мама је васпитачица у пензији и њена јој помоћ много значи као и помоћ свекра и свекрве. За четворо деце добијају додатак по 2.300 динара, а велику подршку имају од СПЦ, односно од Верског добротворног старатељства. Прошле године су са још седам вишечланих породица уз помоћ цркве били на мору у Грчкој.

"То нам је јако значило, тада смо први пут имали времена за нас и било нам је постављено и склоњено и стварно смо се и одморили и причали и уз сву ту подршку и није толико тешко", каже Страхиња Василијевић.

Свештеник Владимир из Верско добротворног старатељства рекао је да је препорука за све оне родитеље који трпе неку врсту незадовољства у свом послу да се остваре као родитељи јер то заиста дарује један унутрашњи мир и спокојство.

Тонски сниматељ није деда мраз али је вадио из торбе све што је нашао и поклонио овим малишанима. Јелена брине о кући и деци, Страхиња не одбија ни један посао како би породица имала све што је неопходно. И имају све. Кућу пуну дечијег смеха, жагора и љубави. Дрва спремна за зиму па шта више?