Асфалт коначно стигао до подјаворских села

Наредне године се навршава 140 година од Јаворског рата и почетка војних операција против Турске у борби за независност Србије. У сусрет том јубилеју, на попришту славног војевања, остала су подјаворска села нововарошке општине, која победу и опстанак сада мере сваким новоизграђеним километром пута.

Када под Јавором, у Божетићима и Љепојевићима, сабирају своје најважније успехе и рекорде, мештани кажу да су најбољи у свему – од муже до броја младих који живе у селу.

"Најбољи смо у свему – и у производњи меса, и у прерађевинама, и сиру и кромпиру. И младих имамо највише у односу на остала планинска села", каже Новак Крстић, председник Мeсне заједнице Ожетићи.

Међу њима, осамдесет прву годину навршава и једна рекордерка.

"Рекордер је моја Драгослава, помузе млека више од машине", каже Никола Обућина.

Драгослава каже да дневно помузе од 150 до 200 литара млека. Све узорано, посејано, штале пуне, а рад оно од чега се не бежи.

"Наравно да се ради, ја немам плату као ти, морам да радим", каже Гордана Курчубић.

Тако се, до сада, у селу без метра асфалта живело. А кад су кроз блатњаво Калипоље, из кога се још изоравају куршуми из српско-турских ратова, тешке машине забрујале ка Љепојевићима, нема главе која се није окренула.

Од тридесетак километара сеоских путева, колико ће у нововарошкој општини бити асфалтирано ове и наредне године, ка Јавору ће бити урађено десет.

"Пут преко Љепојевића повезује општину Нова Варош са општинама Ивањица и Сјеница, тако да овај пут јесте општински пут, али има карактер и регионалног пута", каже директор Дирекције за изградњу Нова Варош Мирољуб Шапоњић.

У овим крајевима снегови умеју да падну и по метар и по два, каже Војко Пурић из "Златар путева", фирме у Новој Вароши.

"Било је тешко очистити их, а сада ће се одржавати редовно, ићи ће чистачи, тако да је то за њих велико богатство", каже Пурић.

А путеви ка потомцима славних ратника откривају Калипоље, место најтрагичнијег боја за независност Србије 1876. и сећања на мајора Илића, јунака са Јавора, чувара врата Србије.

"Сад нас је коначно сунце огрејало. Гинуло се за ову земљу, цело поље су погинули ратници прекрили. А сада да је обрађујемо, да не идемо никуда, а да нам овим путем људи долазе", поручује Милета Иванковић.

Тако се у децембру, који је ове године, срећом, одлучио да са снегом причека, лепота времена овде на Јавору мери се сваком асфалтираном деоницом.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.