Од отворености података корист и за грађане и за привреду

Истичући да је информација благо, Кори Удовички је рекла да су државе на Западу отвориле податке и да та пракса треба да се примени у нашој земљи.

Министарка је поручила да ће, уколико информације буду доступне јавности, бити више користи, јер ће људи бити боље обавештени, ствараће се нова радна места а држава ће спроводити бољу политику.

Удовички је рекла да се напредак данас заснива на информацијама.

Како је рекла Удовички, грађани су веома заинтересовани за информације из области животне средине, јер ту, како је додала, постоје огромна међународна средства за пројекте из те области.

Такође, министарка је додала да постоји много могућности за коришћење података из области саобраћаја.

Удовички је такође рекла да у Србији не постоји довољна отвореност података, из више разлога, од којих је један наслеђен из времена бивше Југославије, када нису сви могли да користе податке.

Један од разлога је, према њеним речима, то што базе података нису добре, и што они који их дају, податке наплаћују.

Један од разлога, додала је, је и што постоји страх од истине, односно објављивања података.

Председник и оснивач Центра за отварање података, Џоел Гурин такође је истакао да постоји корист од отворености података у различитим областима, као што су економски просперитет и отварање нових радних места.

Како је рекао, према проценама на основу боље отворености података може се остварити привредни раст од један до два одсто годишње.

Помоћник генералног секретара Повереника за информације од јавног значаја Радоје Гвозденовић изјавио је да грађанима дефинитивно треба вратити податке, јер је, како је оценио, у информационој ери у којој живимо "апсурдно и недопустиво" спречавање ширења информације и знања корисних за чело човечанство.

Гвозденовић је оценио да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја најбољи закон из те области, али да постоје велики проблеми у његовој примени.

"О томе најбоље говори број поднетих жалби Повереника, када орган власти тражиоцу не омогући информацију од јавног значаја", рекао је Гвозденовић и додао да у области слободе приступа информацијама од јавног значаја број жалби од 2009. године порастао је 20 пута.

Гвозденовић је рекао да је апсурдно што је од почетка године владин Савет за борбу против корупције био приморан да се са 55 жалби обрати Поверенику.

Консултант Светске банке Том Зијстра рекао је да су за Србија, када је реч о отворености података, најважнија два елемента – економски потеницијал и могућност да се решавају питања јавних политика у Србији.