Транспарентност: Проблеми у борби против корупције нису решени

Жељу за реформама у области за унапређење борбе против корупције исказују грађани, цивилно друштво, медији и међународне институције, а ово питање је важно и у контексту европских интеграција за које се Србија определила, наводи се у саопштењу Транспарентности Србије (ТС).

"Да би те реформе биле промишљеније, а њихово спровођење успешније, у 2016. биће потребно више сарадње међу институцијама, власти са грађанима, више решености свих актера да раде на пословима из своје надлежности и више спремности, пре свега код извршне власти, за прихватање конструктивних и образложених критика и предлога", наводи се у саопштењу.

Подсећајући да је у Србији 2005. године ратификована Конвенција УН против корупције, ТС наводи да неке норме нису спроведене у дело.

"И поред великог напретка који је Србија остварила у протеклих 12 година на законодавном плану, посао није завршен ни у тој области", указују из ТС.

Наводе да Србија нема закон о лобирању, који би уредио утицаје на процес доношења одлука државних органа, као и да се касни са променама постојећих закона, иако је и у стратешким актима Србије и у извештајима ЕУ утврђено да су те промене неопходне.

Једна од замерки је и што ни током 2015. нису побољшани Закон о Агенцији за борбу против корупције, Закон о финансирању политичких активности, Закон о слободном приступу информацијама нити Кривични законик.

По оцени ТС, неке од промена у Закону о јавним набавкама биле су позитивне, али нису отклоњени сви уочени проблеми.

Закон о заштити узбуњивача појавио се пре годину дана, међутим, како се наводи, нема довољно примера примене из којих би се видело колики су његови ефекти.

Током 2015. усвојени су прописи који могу побољшати пословно окружење и смањити корупцију у вези са контролом привредних субјеката, али постоје и контроверзе око легализације објеката.

Примена прописа је, по оцени ТС, знатно слабија од законских решења.

Утицаји на доношење одлука у извршној и законодавној власти су и даље најчешће скривени, сматарју у тој организацији, а као посебан проблем наводе директно преговарање представника Владе са пословним партнерима, уместо јавног надметања.

"Бројне тврдње у вези са изворима финансирања изборне кампање, злоупотребом јавних ресурса и куповином гласова из 2012. и 2014. нису добиле судски епилог", наводе у тој организацији и указују да правни оквир у тој области још није побољшан, што је лоше, јер Србију следеће године очекују покрајински и локални, а можда и парламентарни избори.

Нарочито треба обратити пажњу на представљање јавних функционера у кампањи, оглашавање државе и партија у медијима и кривично гоњење организоване "куповине гласова", додаје се у саопштењу ТС.

Подсећају да Конвенција позива државе да у правни систем уведу кривично дело незаконито богаћење и из ТС напомињу, да то није учињено ни у актуелном нацрту измена и допуна тог акта, већ је намера да се то уврсти у Стратегију за борбу против корупције.

ТС сматра и да би министарства правде и финансија, односно Влада требало да се изјасне да ли ће бити уведено ово кривично дело и ако не, због чега, да ли ће бити донет Закон о испитивању порекла имовине и по чему ће тај закон бити различит од овлашћења Пореске управе.