Селаковић: Правосуђе један од најконзервативнијих делова у државном систему

Никола Селаковић је указао да према тој анализи чак 95 одсто утицаја којима су судије изложене долази од стране њихових колега, пријатеља, комшија, родбине, адвоката, председника суда и судија виших судова.

"Ако мислимо да квалитативно променимо правосуђе и учинимо га независним, онда равномерно треба третирати све ове изворе утицаја", нагласио је Селаковић, указујући на конзервативност правосуђа.

Према његовим речима, правосуђе представља један од најконзервативнијих делова у државном систему.

"Неко би рекао да од правосуђа у држави једино може бити конзервативнији црквени систем, али с обзиром да живимо у секуларним државама у којима су црква и држава одвојене, онда сам сигуран да од правосуђа ретко да можемо наћи део нашег државног система који је на том степену конзервативности", напоменуо је Селаковић.

То, како је навео, за последицу има велику инертност и не баш здушну спремност самог правосуђа да се мења, нарочито у оним деловима у којима то не одговара појединцима који га чине.

"Желите ли да реформишете правосуђе потребан је јасан план мера у дефинисаним фазама и као најбитније - апсолутна подршка у реформском процесу", нагласио је министар правде Србије.

Обраћајући се колегама из БиХ, РепубликеСрпске и Црне Горе, министар је оценио да је земљама које су проистекле из једног правног система који је две деценије у транзицином процесу, а пре тога дуже од четири деценије био у социјалистичко-комунистичком уређењу, да за пет, шест или 10 година достигне вредности које се у западним земљама централне Европе граде вековима.

"Задатак је још тежи, када се има у виду да је правосуђе међу државама чланицама ЕУ једно од ретких питања за које не постоји јединствен образац који је примењен у свим државама или већини чланица", навео је Селаковић и подсетио да је "препуштање судства самом себи" различито регулисано у различитим државама ЕУ.

"Има оних држава чланица у којима се поштују партијске квоте за избор судија, па оних у којима судије именује премијер или председник државе, има оних у којима је министар правде државни тужилац.То је једна шаролика слика без јасног образца", навео је министар и напоменуо да све државе теже да се утицај извршне и законодавне власти у потпуности елиминише.

"Идеја је добра али  је пут до њеног остваривања у квалитативном смислу изузетно дугачак", навео је Селаковић.

Према његовим речима, на путу реформисања правосуђа и јачања судијске и тужилачке независности на првом месту је важно стећи поверење судија и тужилаца.

Селаковић је такође нагласио да Србија остаје посвећена грађењу стандарда и еврпских вредности и да се спрема за отварање поглавља 23 и 24 у току следеће године.

"Све оно што смо предвидели  стратегијама и акционим плановима за нас остаје основни циљ и основ деловања у реформисању правосудног система у будућности", закључио је министар правде Србије.

Селаковић је поручио са министарског форума у Сарајеву да државе региона треба да искористе предности које имају и да користе заједничке истражне тимове како би се супроставиле свим изазовима и успоставиле стабилност.

"Размена информација, размена искустава и заједнички истражни тимови су инструменти које морамо да искористимо да бисмо што мање у очима света били препознати као трусно подручје", истакао је Селаковић.

Селаковић је указао да је то неопходно, јер у трусно подручје нико неће да инвестира и отвори нова радна места, а што је, како је навео, свима циљ.

Министар правде Србије је подсетио да бивше државе Југославије имају предност коју ретко која држава у Европи има.

Као добар пример сарадње навео је директну сарадњу судова Србије и Црне Горе, мимо министарстава, где год је то могуће и предложио да се таква сарадња успостави и са БиХ и њеним ентитетима.

Осврћући се на борбу против тероризма, министар правде Србије указао је да тероризам који има транснационални каратер, захтева добру сарадњу обавештајних служби, полиције и јавнотужилачких организација.

"Када је у питању јавнотужилачка организација, сарадња између Србије и БиХ и њеним ентитетским системима је данас на знатно бољем нивоу него што је то била претходних година. Сигурно да није на нивоу који би волели и то увек може да буде боље", рекао је Селаковић.

Министар је напоменуо да ће бити настављена добра садања са БиХ када је у питању процесуирање особа осумњичених да су извршили ратне злочине.

Министар правде Црне Горе Зоран Пажин навео је да се током састанка министара разговарало о заједничким проблемима и темама као што су независност правосуђа и мигрантска криза.

Такође је, како је навео, било речи о потреби да се превенирају услови за стварање терористичких легала у Европи и потреби да и одговор на тај изазов буде заједнички.

Министар правде Републике Српске Јосип Касиповић рекао да мигранстка криза вецх развија "мигрантски бизнис крвав црн, тежак" који како је навео, има дугорочне последице, а то је трговина оружјем.

"Готово су идентични путеви страних ратника и оружја што нас усмерава на питање сарадње у региону неопходне уопште, а нарочито важне у овом времену ако желимо да се одупремо тероризму", нагласио је Капсиповић и напоменуо да се БиХ већ суочила са тим питањем.

Медијима се кратко обратио и министар правде БиХ Јосип Групеша, који је био и домаћин дводневног Форума министара полиције и правде Европске уније и Западног Балкана.

Форум министара полиције и правде Европске уније и Западног Балкана одржан је у Сарајеву.

Због лоших временских прилика учешће на форуму отказала је Европски комесар за правосуђе Вера Јурова, али и други регионални и европски званичници.