Богосављевић Бошковић: Спремни смо за обавезујући споразум у Паризу

"Ревизију циљева за коју се залаже ЕУ не видимо нужно као континуирано повећање циљева смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, већ као континуирану проверу могућности и праћење смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште", навела је она у интервјуу за Бету и ЕурАктив.

Србија је као допринос светском споразуму о клими који се очекује на конференцији у Паризу од 30. новембра до 11. децембра предвидела смањење емисија угљен-диоксида од 9,8 одсто до 2030. у односу на 1990. годину, што је више од четири пута мање него ЕУ, али министарка пољопривреде указује да су у ЕУ циљеви чланица неуједначени и да зависе од опште спремности земље за смањење.

"ЕУ у својим циљевима и циљевима појединачних држава чланица ЕУ уважава широк спектар критеријума (који укључују и ниво индустријског и економског развоја, бруто домаћи производ, националне специфичности и могућности) и нема разлога да и Србија нема исти приступ у дефинисању и аргументацији својих могућности", навела је Богосављевић Бошковић.

Према њеним речима, за Србију не би биле прихватљиве обавезе смањења емисија које не важе за друге државе чланице Оквирне конвенције УН о заштити климе, а пре свега за друге државе у развоју, као ни обавезе које су другачије од доприноса на који се Србија обавезала (ИНДЦ).

"Тек након израде Стратегије борбе против климатских промена са акционим планом Србија би могла прихватити неке друге обавезе смањења емисија, и то онакве какве би евентуално утврдила Стратегија", навела је министарка заштите животне средине.

Навела је да усклађивање Србије са стандардима ЕУ захтева улагање, али и да повећава конкурентност привреде.

"Суштина је да ова улагања и периоди усклађивања са стандардима ЕУ буду реализовани аргументовано и одрживо и да се осигура економски раст, праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште", навела је она.

На конференцији, на којој Србију представља тим Министарства пољопривреде и заштите животне средине и Министарства рударства и енергетике, Богосављевић Бошковић очекује обавезујући споразум заснован на доприносима које су поднеле земље, уз предвиђену ревизију у погледу довољности и амбиција што би, како оцењује, била добра основа за даље амбициозне активности на глобалном нивоу.

"Значајно је и да за учешће на овој Конференцији држава Србија неће имати трошкове из буджета, јер је учешће делегације у потпуности обезбеђено из донаторских средстава", навела је министарка.

Након конференције у Србији ће бити одржана јавна расправа о Предлогу Закона о смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, који ће предвидети успостављање система мониторинга, извештавања и верификације о емисијама гасова са ефектом стаклене баште из индустријских и енергетских постројења.

"У циљу постизања конкретних смањења емисија и ефикаснијег укључења локалних заједница у борбу против климатских промена, министарство планира од средине следеће године активности на повећању енергетске ефикасности, коришћењу обновљивих извора енергије, унапређењу саобраћаја, пошумљавања и слично, кроз пројекат који ће бити финансиран из Глобалног фонда за животну средину", навела је она.

Богосављевић Бошковић је рекла да су почеле и активности на успостављању потребних механизама за коришћење глобалног Зеленог климатског фонда који ће се у будућности користити за веће инфраструктурне пројекте који ће водити смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште. Опширније на порталу Еурaктив.