Каква је судбина закона у чију уставност председник сумња?

Предмет озакоњења не може бити објекат изграђен у првом и другом степену заштите природног добра (осим викендица и других породичних објеката за одмор у другом степену заштите природног добра).

Члан 5 Закона о озакоњењу изазвао је највише пажње, јер, како се истицало током скупштинске расправе, омогућава легализовање викендица представника власти. Затим је амандманом уређено да објекат није легалан ако је изграђен уз пут, железницу, далековод, водоток.

Закон усвојен по хитном поступку потписао је председник државе. Ипак, данас сумња у свој потпис и шаље писмо ресорној министарки.

"Нажалост, током скупштинске расправе истицало се, као доминантно питање, да ли ће бити срушене викенд-куће мојих синова Радомира, који је пре седам година изградио викенд-кућу од 86,40 метара квадратних, и Бранислава, који је пре осам година изградио викенд-кућу од 58,84 квадратна метра, а које су биле у поступку легализације по свим до сада важећим законима. Као представник предлагача, да бисте уверили представнике опозиције и неких медија да Закон није писан зато да би се озаконили објекти мојих синова, Закон сте заправо бранили тврдњом да ће ти објекти бити срушени", навео је председник Николић.

Председник има право да врати закон Скупштини на поновно одлучивање уколико сматра да је у супротности са Уставом, међународним уговорима, међународним правом, ако није поштована процедура приликом доношења, или ако неку област не уређује на одговарајући начин. Председник државе, међутим, то није учинио.

"Свестан да стотине хиљада грађана Србије ишчекују озакоњење својих објеката, а због краткоће времена које сам имао да проценим уставност Закона, начин доношења и начин на који је материја уређена Законом, одлучио сам да процену и одлуку о уставности Закона препустим Уставном суду, уколико се пред њим нађу захтеви за оцену уставности", наводи Николић.

Председник замера и то што је Закон дозволио да починиоци кривичних дела који су градили нелегално буду привилеговани у односу на грађане који су градили легално.

"Председник је могао да га не прогласи и да га врати на поновно одлучивање Народној скупштини", каже Владан Петров, професор на Правном факултету у Београду.

То је учинио пре неколико месеци кад је Скупштини вратио Закон о продаји непокретности у својини Републике, с образложењем да је противуставан. За правнике садашња ситуација није необична. Закон је донет по хитном поступку, јер је озакоњење представљено као јавни интерес.

"То је случај са другим законима, не постоји категорија у нашем правном поретку, нити брана да се пред Уставним судом покрене поступак за оцену уставности", каже Петров.

Заједно са указом о проглашењу закона, у парламент је стигло и писмо председника државе. Са садржајем писма, како су нам рекли у Народној скупштини, а на захтев председика државе, упознати су посланици.

Да се покрене оцена уставности довољно је да то затражи 25 посланика, а то могу да учине и државни органи, Уставни суд, али и свако правно и физичко лице. Закон о озакоњењу објеката односи се на милион и по нелегалних објеката – а то је сваки трећи објекат у Србији.