Санке и воће за децу Сигурне куће

Марија Обрадовић је нагласила да сви морају много више да учине како би се жене и деца који трпе породично насиље осетили боље.

Обрадовићева је, уручујући пет санки и воће за децу, који су купљени на основу појединачних донација чланова ГО СНС-а Београда, рекла да је то симболичан чин, као и да је много важније да свако у области у којој ради направи мали корак, нешто што до сада није урадио.

Она је подвукла да је важно да сви истрају у борби против насиља над женама и против породичног насиља.

"Али морам истворемено да подсетим да је борба против насиља и промена менталитета, начина размишљања у једном друштву и то је оно на чему се дуготрајно и најтеже ради. Најлакше је написати закон и рећи- завршили смо са борбом против насиља. То је тек почетак", рекла је Обрадовићева, која је и председница скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Нагласила је да се насиље у породици заиста дешава, да сви морају да се потруде да се велики круг социјалних установа, полиције, судства, тужилаштва, здравствених установа заокружи и да све карике почну да функционишу како је законима и прописано.

Обрадовићева очекује да, пре свега посланици, као и одборници широм Србије, за почетак снажно и често говоре о том проблему, али је и нагласила да је много посла пред њима и подвукла да Србија мора бити земља нулте толеранције према породичном насиљу и насиљу над женама.

Координаторка Саветовалишта против насиља у породици Весна Станојевић рекла је да је донација значајна, пре свега што жене препознају да постоји неко ко хоће да им помогне, истакавши је да је боравак у сигурној кући привремено решење, те да жене из сигурне куће једном морају да изађу, а онда се поставља питање - где.

"Ми још увек немамо решене те системске законе, шта ће се са њима десити кад одавде изађу. Како ми можемо да убрзамо судске процедуре, да се насилници иселе из станова, да се жене са децом врате у заједничку имовину, а често и у њихову личну имовину, коју нису успеле да задрже, јер, просто немају ни подршку ни средства", рекла је Станојевићева.

Она сматра да женама и деци у сигурним кућама треба заиста стално помагати, а не да се задржи на декларативним ставовима и да то у ствари јесте суштина. Како је рекла, није битно да се један дан у једној години обележи, да се о томе прича, да се појављују вести, а да се после тога заборави да проблем постоји.

"До Међународног дана људских права - 10. децембра, још ће се и повремено помињати, а после тога ћемо се бавити Новом годином, Божићем, празницима, не размишљајући о томе да ли сви имају простор, време и место да могу са децом да прославе те празнике", рекла је Станојевићева.

Напоменула је да су жене у сигурној кући неко ко ће прославити празнике ту, да се искрено труди да то буде најлепше могуће, да та деца такође добију пакетиће, да могу да се радују и да знају да су празници, али, је истакла да морају сви да се заједно ангажују, да те жене виде да постоји неко ко жели да им помогне.

У оквиру Саветовалишта против насиља у породици постоје три сигурне куће, кроз које је од 2000. године прошло више од 1.650 жена и 1.590 деце.