Обележавање Дана примирја

Председник Николић је у спомен-књигу уписао: "Србија и њени савезници су показали великодушност потписивањем примирја са онима који су спремали погром у свету. Време примирја је припрема за опрост непријатељу и завршава се миром за све".  

Председник се поклонио и одао почаст страдалима у Великом рату, а са њим су били и министар одбране Братислав Гашић, начелник Генералштаба Љубиша Диковић и командант Гарде Војске Србије Миломир Тодоровић.

Централна државна церемонија, коју је предводио министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, одржана је у Београду код спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом сетском рату.

Александар Вулин је замолио велике и моћне да дају реч да се рат више никада неће поновити.

"На местима као што је ово ред је и обичај да се пожели да рата више никад не буде и да се да реч да рата више неће бити. У име Србије ту жељу могу да кажем, али не могу да дам реч јер ни пре 100 година, као ни данас, није Србија одлучивала да ли ће рата бити, где ће га бити, како ће почети и зашто, ни како ће се завршити", рекао је Вулин приликом полагања венца.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакао је да је Србија само одлучивала, као и увек у својој историји, да буде на страни слободе и тврдоглаво и упорно умре тамо где живи.

Он је истакао и да је највећа жеља српског народа, жеља коју никада у својој историји ниједно покољење није успело да досања, доживи – само једну генерацију Срба који ће се родити, одрасти и умрети на овом парчету земље, а да никада не доживи рат. 

"Учинимо све што је у људској моћи да дочекамо прву генерацију у историји Срба која неће доживети рат", поручио је Вулин.

Оцењујући да људско памћење уме да превари, буде несигурно, да замагли истину, он је навео да Дан примирја обележава код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату да не би дозволили људима да промене оно што је историја једном одредила и записала.

"Сто година је прошло и сто година је довољно времена да знамо како су ратови почели, зашто су вођени и како су завршавани. Никаква промена историје, прилагођавање ономе што би нама сада живима било пријатно и згодно не може да се деси док год памтимо стојећи испред овог светлог гроба", рекао је Вулин.

Венце су положили и представници Војске Србије, града Београда, као и представници дипломатског кора, међу којима су били и амбасадори Русије и САД, Александар Шепурин и Мајкл Кирби.

На француском војном гробљу у Београду положени су венци. Венце су положили амбасадорка Француске Кристин Моро, амбасадор Немачке Аксел Дитман, посланик Пјер Ив Ле Борњ, градски менаџер Горан Весић, те представници Министарства одбране и дипломатског кора, укључујући амбасадора САД Мајкла Кирбија и Русије Александра Чепурина.

Моро је изјавила да је 11. новембар дан када се поклањамо не само сенима војника који су погунули током Првог светског рата, већ и онима који су дали своје животе за отаџбину током свих сукоба до сада.

Како је рекла, тако се неће заборавити ни двојица француских војника која су ове године учинила највећу жртву, положивши своје животе током операције против тероризма.

Весић је истакао да је Дан примирја и дан који Србија и Београд посебно памте, јер је у том рату погинуло између 15 и 20 милиона људи, а Србија изгубила око 1.250.000 људи, што је било око 28 одсто укупне популације.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се и у градовима широм Србије. Венац крај Споменика палим Шумадинцима у Крагујевцу положили су представници градске власти, Команде гарнизона, Удружења потомака старих ратника, Субнора и Удружења ратних војних инвалида.

Овај дан се у свету обележава у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки страдалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине, током четири ратне године.

У Србији се као амблем тог празника користи цвет Наталијина рамонда, који се сврстава у угрожену врсту и расте на Кајмакчалану.