И власт и опозиција уз "мученицу"

Из казана поново легално на тржиште. И нерегистровани за производњу, српски домаћини по новом закону ће моћи своју ракију у бурадима легално да продају регистрованим произвођачима на даљу дораду.

"Осим тога да малима пружимо шансу да зараде од продаје свог производа, један од важних предуслова је и то да потрошачу гарантујемо здравствену безбедност. Очекујемо значајно већи број регистрованих пољопривредних произвођача", каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

Сада их нема ни 400, а било их је више од 2.000. Захтевни услови регистровања производње по старом закону са тржишта су две трећине ракије отерали у сиву зону.

"Испећи ћу можда тону ракије ове године, печем за пријатеље, за себе. Надам се да ће држава донети нови закон и да ћу моћи као мали произвођач да произведем мало више", каже Драгутин Ракић из села Гуњаци код Осечине.

У Србији 80 посто производње шљиве заврши у ракији која се највећим делом произведе на традиционални начин у пољопривредним газдинствима, каже Михајло Јефтић, дописник из Ваљева.

Нови закон предвиђа строже казне за нелегалну продају алкохола на пијацама, а за квалитет ће грађанима одговарати регистровани произвођачи.

"Нешто се десило, напредак у квалитету је видан, али треба времена. Нисмо се још уредили", каже Радослав Атлић, регистровани произвођач из Уба.

И власт и опозиција су подржали закон који у складу са европским стандардима гарантује либералније услове производње.

"Више не морају стално да ангажују технолога, већ повремено, треба им минимум судова и минимум услова за производњу, што до сада није био случај", рекао је Маријан Ристичевић из СНС-а.

"Усвајањем овог закона ми показујемо да фама која постоји да наши домаћини на селу неће моћи да пеку ракију није тачна и да ће они моћи да наставе да се баве производњом ракије", каже Александар Сенић из СДС-а.

Закон ће ступити на снагу следеће недеље, а малим произвођачима шљиве сушени слаткиш више неће бити једини главни производ.