Увођење реда у миграциони процес

Према плану из Брисела, УНХЦР ће отворити прихватне центре за 50.000 људи дуж балканске руте, али није наведено прецизно у којим државама. 

Гостујући у Дневнику РТС-а, извршни директор невладине "Групе 484" Владимир Петронијевић рекао је да план треба пажљиво читати, јер се појавио рано јутрос, узимајући у обзир формулације које користи и чињеницу да неке од тих тачака захтевају додатно појашњење.

"Верујем да ће се у наредним данима говорити шта то значи, какав ће бити карактер тих прихватних центара. Колико сам разумео, из тог плана говори се, у контексту тренутне ситуације, зимским условима потребе хуманитарног ангажовања, али свакако да изградња таквих капацитета подразумева истовремено константан боравак људи који се у тој ситуацији налазе", рекао је Петронијевић.

Говорећи о квотама, Петронијевић каже да је разговор о квотама проблематичан не само када је у питању Западни Балкан него и када су у питању земље ЕУ и то изазива велике политичке тензије у односима између самих држава.

"Оно што је са квотама највише проблематично је чињеница што је то врста договора који се односи на један егзактан број а при том узроци саме кризе нису отклоњени и имате константан број људи који долази на територије земаља Европе", каже Петронијевић.

Према његовим речима, критеријуми треба да буду јасно успостављени, то није само број становника, већ и економска снага земље, БДП које земље имају и различити други критеријуми, попут политичких.

Фронтекс ће надгледати регистрацију на граници Србије и Хрватске. Говорећи о томе шта то значи, Петронијевић каже да ће Европска комисија инсистирати више на регистрацији, односно потреби да се уведе ред у мигрантски процес.

Као и на другим границама, та регистрација је неопходно да буде учињена и обавезе су држава поготову земаља ЕУ сходно својим унутрашњим актима да их региструју.

"Свакако да је та обавеза важна и за Хрватску, која је земља на спољним границма ЕУ и по досадашњим стандардима примарни елемент за заснивање надлежности за одлучивање о захтевима је место прве регистрације", рекао је Петронијевић.

Хрватска до сада није регистровала избеглице.

Осврћући се на то да ли је крајњи циљ да се спречи велики прилив у Аустрију и Немачку, Петронијевић каже да би овај план свакако требало читати у контексту плана који ЕУ има закључен негде договорен са Турском, где би у Турској један део ових људи требало да остане у прихватним центрима који ће бити отворени и ту се најављују пресељења касније.

"И све оно што се жели јесте да се успори један такав ток и да земље у ланцу на самој рути преузму део одговорности", каже Петронијевић.

У масовним миграцијским токовима, реадмисијски споразуми између земаља не могу бити увек најбоље могуће решење.

Каже да земље Западног Балкана, па и Србија, немају потписане споразуме о реадмисији са земљама порекла, као што су Авганистан или Пакистан, што је за Србију велики изазов јер се са ЕУ о томе мора разговарати.

Ефективне мере враћања, када је реч о Србији, за људе који немају могућност међународне заштите су веома ограничени и земље Западног Балкана не могу ту остати саме. Мора се отворити разговор са ЕУ, објаснио је Петронијевић.   

Петронијевић каже да је сасвим извесно да ће Србија и региона има проблем са том врстом третмана и враћања људи у земље порекла. ЕУ има такве споразуме и сам овај из Брисела говори о томе да ће закључивати нове.

Петронијевић се нада да Немачка и Аустрија неће затворити границе јер читав миграцијски ток зависи од спремности коју Немачка у овом тренутку показује да прихвати избеглице. 

"Домино ефекат би довео до тога да земље које не затварају границу буду угрожене када је реч о великом броју људи који се не може контролисати, али да треба узети у обзир да људи који се крећу оваквом рутом знају да Србија није њихова земља дестинације и може довести до тога да промене кретање", закључио је Петронијевић.