Сланина и кобаје на црној листи

Виршле, кобасице, салама - иако имају много калорија, масноће и соли, често су на нашој трпези. Чули смо много пута да месне прерађевине нису добре, али изгледа недовољно гласно с обзиром на то да их и даље једемо чешће него, рецимо, рибу.

На питање да ли је за то да на сухомеснатом производу стоји да је то канцерогени производ, Милка Раичевић, нутрициониста у Дому здравља на Палилули, одговорила је да јесте јер ћемо се, као истиче, мало уозбиљити, више ћемо водити рачуна шта једемо.

Месне прерађевине односе се на све месне намирнице које су прошле процес сољења и хемијске обраде да би им се продужио рок трајања. Месу се неретко додаје више од 100 адитива и побољшивача укуса и разни хормони.

"Стока из 1955. године и стока која се гаји сада, има пет-шест пута више масноћа. Да не би имала масноћа, Амриканци су увели неке хормоне, а 2013. Русија је вратила турско и америчко месо због допунских хормона за мршављење", каже Синиша Стојиљковић, прехрамбени технолог из Ниша.

Истраживања показују да постоји јака веза између црвеног меса и месних прерађевина и ризика од рака црева.

Директор Клинике за дигестивну хирургију КЦС Велимир А. Марковић каже да се та инциденца повећава, код нас је забрињавајућа цифра 46 оболелих на 100.000 становника. "То је ствар о којој морамо да размишљамо", каже Марковић.

И док многи фармери и представници месне индустрије можда страхују од вишемилионских штета које смањена потражња за таквим производима може да донесе, у извештају СЗО биће наведено и да говедина, јагњетина и свињетина могу да буду део здраве исхране и извор протеина и витамина, али само у умереним количинама.