Крушчица има оно што многи градови немају

Село Крушчица надомак Беле Цркве једно је од ретких у Србији које има чиме да се похвали. Осим асфалта, канализације и организованог одношења комуналног отпада, то село на самој граници са Румунијом, има израђену и стратегију развоја.

Оно што многи градови немају има ово банатско село. Уређену канализацију са 270 прикључака, новац на рачуну за изградњу постројења за прераду отпадних комуналних вода, које би ускоро требало да почне да се гради, и план како да се развијају.

Председник савета Месне заједнице Крушчица Драгутин Јовановић каже да ће село најдаље до јуна следеће године, када се очекује пуштање комплетног система бити инфраструктурно комплетно опремљено и спремно за евентуално неке стране партенере и страна улагања.

У Крушчици вековима поред већинског српског, живи и чешка мањина. Како би побољшала квалитет живота и рада у том селу потражили су и помоћ Чешке развојне агенције.

"Кроз пројекте који су видни у нашем месту као што су прва канта, изграђени су објекти на стадиону локалног фудбалског клуба Ратар. Сада се ради за потребе школске деце и омладине у селу једна балон сала", каже Јозеф Ировић, председник Чешке Беседе Крушчица.

Према његовим речима, највећи капитални пројекат је изградња канализацоне мреже која се полако приводи крају.

Мештани се махом баве пољопривредом, обрађују око 2,5 хиљда хектара земље од чега је десетина под воћњацима. Основали су и земљорадничку задругу како би олакшали набавку репроматеријала и продају пољопривредних производа.

"Имали смо таквих случајева да неко дође и контактира нас како функционишемо, неко ко је заинтересован да и они нешто слично направе", каже Емил Чезек, члан земљорадничке задруге.

Помоћи од државе немају, ратарима за прошлу годину још нису исплаћене субвенције тако да за ову нису ни подносили. Уздају се кажу у своју задругу.

"Лакше набављамо семе и хемију и вештачка ђубра, лакше пласирамо тај вишак робе, хране. Међутим, ове године неће бити вишка јер је суша била па се то драстично одразило на принос, посебно кукуруза и сунцокрета", каже Драгољуб Лекић, пољопривредник.

Све што је потребно за живот ово село има, па кажу и више од тога, највише снајки имају из Београда, ваљда због близине Белоцркваншких језера, али да ли због радног или лошег времена ни једну нисмо срели.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.