Тежак положај новинара у Србији

Слободан Ћирић из УНС-а рекао је да је положај новинара изузетно тежак, да се њихове зараде крећу чак и испод републичког просека, да су суочени са претњама и уценама, али и са цензуром и аутоцензуром.

Ћирић је изнео податке из прошлогодишњег истраживања УНС-а које је показало да око 74 одсто новинара у Србији зарађује између 125 и 375 евра, а да мање од осам одсто прима плате изнад 500 евра, док 75 одсто њих прима редовно зараду.

"Бојим се да тај податак сада већ није тачан. Мање од половине новинара прима накнаду трошкова за мобилни телефон", рекао је Ћирић, наводећи да најниже плате имају новинари у приватним медијима.

Колико је положај новинара у Србији тежак говори, према речима Милана Петковића из СИНОС-а, и податак да је у претходних неколико месеци више од 900 новинара самоиницијативно отишло из те професије.

"Како очекујемо борбу за јавни интерес када новинари немају основна људска права", упитао је Петковић, додајући да је рад новинара у Србији обележен понижавајућим условима рада, ниским платама, отпуштањима за један дан, али и одсуством солидарности.

Петковић је саопштио и да је у претходних 10 година приватизовано више од 50 медија, да је само један био успешан пример, али да је и он дискутабилан, а да се држава сада одлучила да у неколико месеци и у време највеће економске кризе приватизује 70 медија.

"Да ли је реално да се у неколико месеци пронађу квалитетни послодавци за толики број медија", упитао је Петковић, наводећи да је проблем и што се тренутно не зна да ли ће новинари, ако се за њихове медије не пронађу купци постати њихови власници или ће они ићи у процес стечаја или ликвидације.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић поручио је да су "новинари данас уплашени, слабо плаћени и склони аутоцензури", као и да се степен медијских слобода може поредити са "најгорим периодом владавине Слободана Милошевића".

"Не мислим да је за то искључиво одговоран овај режим или Александар Вучић, у последњих 15 година власт никада на медије није гледала као на четврти стуб демократије, већ као на средство за долазак и одржавање на власти", рекао је Обрадовић и апеловао на све у свету новинарства да отворе међусобни дијалог и направе консензус о најважнијем интересу.

Заменица председника Светске федерације новинара Јасмина Поповић сматра да је криза довела да новинари губе своја права и да у борби за опстанак постају једни другима непријатељи, наводећи да морају да нађу најмањи заједнички интерес за заједништво, док је њен колега Оливер Карле рекао да нема слободе док новинари раде под притисцима, страхом и сиромаштвом, а да је за то одговор у синдикалном организовању.