Промена пола у Србији све популарнија

Рођена је телу дечака, а одувек се осећала као девојчица. После 40 година, Хелена је скупила храброст и решила да настави живот као жена, а тренутно је у процесу корекције пола.

"Колико сам само комплета гардеробе бацила у контејнер, то је чудо. И онда након 10-20 дана почне да кува у вама, а ко то није прошао, не зна какви су то ломови у глави. Када је то експлодирало у мени, обратила сам се трансродном тиму у Клиничком центру Србије", каже Хелена.

Операција је тек последњи чин у транзицији, а претходе јој процена психијатра и хормонска терапија.

"Од 2012. године, од када имамо формално дефинисан кабинет који је сертификован да даје мишљење, број пацијената се повећава. Од тада до данас тај број се повећао на годишњем нивоу за 50 одсто и више", објашњава психијатар Драгана Дуишин из Кабинета за трансродна стања Клиничког центра Србије.

Прошле године урађено је шест операција промене пола, а ове, до сада, осам и то махом промена из женског у мушки пол. Две трећине трошкова такве интервенције сноси држава и по томе се Србија разликује од окружења.

"Tо нас сврстава у земље које веома воде рачуна о људским правима, о заштити људских права и могу с поносом да истакнем да је мали број земаља па чак и у ЕУ које су спремне и које су способне да финансирају трошкове лечења овог обољења", истиче уролог Мирослав Ђорђевић са Универзитетске дечје клинике у Београду.

У свету на 30.000 становника једна особа промени пол. У Србији се ова интервенција ради три деценије, а до сада је оперисано око 300 грађана Србије и више од 1.000 страних држављана.