Уз "машински прстен" до јефтиније ратарске производње

Пољопривредна механизација у Србији се мало користи. Стручњаци кажу да је често нерентабилна, па је зато и скупа производња житарица, индустријског биља, сточне хране. Да би појефтинили производњу и боље искористили механизацију, осам земљорадника у Бачком Петровом Селу својевремено су, по угледу на фармере у Немачкој, основали Агро круг, односно "машински прстен" у коме је око 80 машина.

Обрађују 350 хектара. У сезони, сваког уторка договарају се о послу.

"С тимским радом смо постигли да радимо брже, ефикасније, немамо празних ходова комбајна, да идемо од једне до друге парцеле. Са таквом организацијом смо цену коштања пољопривредних производа, односно трошкове обраде земље, смањили за неких двадесет одсто", објашњава Карољ Пеце, економиста и пољопривредник из Бачког Петровог Села.

Сви чланови се узајамно помажу. Услуге се не наплаћују у новцу, а све се обрачунава на основу вредности сетве хектара кукуруза. Тако, на пример, хектар орања вреди као сетва четири хектара кукуруза. У Србији је просечан посед 5,4 хектара, а пољопривредници укупно поседују око 600.000 трактора.

"Коришћење трактора од стотинак сати годишње економски је апсолутно неоправдано. Самим тим, треба фаворизовати коришћење пољопривредне механизације кроз овакав начин удруживања јер ће са већим коришћењем механизације на више пољопривредника таква производња бити јефтинија и економичнија", указује Петар Радић из Задружног савеза Војводине.

На југу Немачке, где је у просеку мањи пољопривредни посед, око 20 хектара више од 90 одсто пружених услуга комбајна, трактора и других машина је кроз систем машинског прстена.

У Немачкој ради 258 машинских прстенова који запошљавају готово 3.000 стручњака економске, машинске и пољопривредне струке. Имају 200.000 чланова.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.