Meдицинске сестре недовољно образоване за ЕУ

Средње медицинске школе требало би да се реформишу у центре за опште образовање. Да би наша медицинска сестра могла да ради у Европи, или другде у свету после четворогодишње средње школе, мора да заврши школу за медицинске сестре која траје три године. Тек тада добија звање дипломирана медицинска сестра општег смера.

"Позив сестре је тежак и може да се упореди, статистика указује, са позивом рудара. У таквом позиву који изискује и физички и психички напор, неко са 14 година не може да одговори тим задацима", каже главна сестра ВМА Верица Миловановић.

Председница Савеза здравствених радника Србије Радмила Нешић подсећа да од 112 хиљада запослених у државном сектору 57 одсто су медицинске сестре и да је зато главни циљ да наши грађани имају на услузи ту европску медицинску сестру.

Један од услова за приступање Европској унији јесте да 30 одсто медицинских сестара има и диплому трогодишњих студија. Реално је очекивати, кажу у Министарству здравља, да се то догоди почетком следеће школске године.

"Потребно је усагласити прописе и променити систем образовања. На Влади је да обезбеди сарадњу са Европским саветом и обезбеди средства за промене у образовању медицинских сестара", истиче експерт УН за образовање медицинских сестара Томас Кили.

Хоће ли сестре које већ имају завршену средњу медицинску школу и даље радити?

"Наћи ћемо неки модел како то да урадимо с обзиром на то да ти људи морају радити. Здравствени систем мора да функционише, учинићемо то да они ипак добију формално образовање и достигну разлику која је неопходна. Наравно, то се неће односити на све, кажем на све јер мислим да нико неће изгубити своју компетенцију, нико неће изгубити своје радно место или плату", подвлачи државни секретар Министарства здравља доктор Вицко Ференц.

Да би Србија што пре усагласила образовни систем Савез удружења здравствених радника Србије и Министарством здравља недавно су организовали радионицу Европске комисије о усклађивању диплома медицинских сестара и бабица.