Бројне потешкоће у школовању деце са сметњама у развоју

По завршетку трећег разреда у редовној школи, и по добијању мишљења интерресорне комисије, Весићи су одлучили да своје дете пребаце у специјално одељење и то из Косовске Витине у Смедерево.

"Три сата дневно сам морала да седим у разреду с њим и нисам смела да се померам из учионице јер он није хтео да седи и сарађује са учитељицом", прича Снежана Весић.

У Смедеревској општини свака од петнаестак основних школа има бар једно специјално одељење за децу са тешкоћама у развоју. Недостају им наставна средства, па се сналазе како знају и умеју. Наставни план и програм, који је исти за све, прилагођавају узрасту и могућностима детета.

"Ја као олигофренолог, могу да радим са децом која имају проблема у менталном развоју, али нисам оспособљена да радим са децом која су наглува, и глувонема. Ипак, мора да се разграничи која је врста потребе за које дете", наводи Јасмина Тошић, дефектолог у О.Ш. "Иво Андрић" из Радинца.

Нису боља ни искуства учитеља у редовној настави. Трпе, кажу, сва деца. Учитељи нису довољно оспособљени за велике и специфичне проблеме деце са сметањама у развоју и истовремено да се посвете осталим ученицима.

"Један учитељ не може да да све од себе када у одељењу има такво дете јер мора да му се посвети у довољној мери колико то жели. Јесте да смо ми ишли на семинаре где смо се обучавали за такав рад. Међутим, ту је потребан читав тим стручњака", указује Биљана Миловановић, учитељица О.Ш. "Иво Андрић" из Радинца.

Ипак, у министарству просвете су задовољни процесом инклузије. Тек предстоји израда правилника о уџбеницима за децу са сметњама у развоју, повећање броја педагошких асистената и унапређење иницијалног образовања наставника.

"Ми смо законом из 2009. укинули посебне програме. Нико не може унапред да каже колико да научи дете са сметњама у развоју. На учитељу и наставнику је да учини ако неком детету треба да смањи обим градива или да наставник каже шта то дете може да научи. Али свако дете може да учи", истиче Гордана Цветковић из Службе за социјалну инклузију Министарства просвете.

професор Дефектолошког факултета у Сомбору Гордана Николић наводи да се сада робује том истом закону и правилницима, а оно што пише у правилницима је врло мало употребљиво.

"Све оно што пише у тим правилницима за додатну подршку фактички не постоји или постоји у јако малом броју, а огромна количина новца је ушла управо 2010. године за ту причу кроз ДИЛС пројекат, 36 милиона евра је ушло", напомиње Николићева.

До сад, тврде, није урађена ни једна темељнија анализа онога што је већ урађено. Занемарена је и чињеница да се рехабилитација не може одвојити од школовања деце са сметњама у развоју. Зато је за сада, за децу са тежим сметњама, тврде, бољи избор специјална школа.