Ђурић: Здравствени радници на платном списку, али не раде

"То је проблем који доноси лоше име нашим институцијама на Косову и Метохији, јер се примања свих тих људи воде као издвајања за Косово и Метохију. Замислите, имате рецимо 5.000 људи на папиру, а на терену само 1.500, а сви остали добијају (косовски) додатак на плату, иако су у ствари у централној Србији", рекао је агенцији Бета Ђурић и додао да тај огроман проблем нико није "загребао" 15 година.

Ђурић је то навео као одговор на питање дописника агенције Бете како то да и поред огромних средстава које Србија издваја за здравство на Косову нема сестара и техничара који би могли да дају инјекцију једној осамдесетогодишњој Српкињи, већ је родбина данима води по албанским кућама и амбулантама да прими терапију.

Према Ђурићевим речима, у Канцеларији и Министарству здравља постоји воља да се у наредним месецима приступи решавању тог проблема.

Истим поводом, Винка Радосављевић, начелница Пећког округа, из кога је старица, позвала је Владу Србије и Канцеларију за Косово и Метохију да реше проблем здравствених радинка који живе по централној Србији, примају плате и немају никаву одговорност према болесним људима који су се вратили на Косово.

"Очекујем да Влада Србије и Канцеларија за КиМ једном ставе тачку на питање оних који хоће да раде и да своју плату оправдају и оних који живе по централној Србији и који немају никакву одговорност према људима који су се вратили и живе на Косову, јер је све то огроман проблем, не само у здравству него и у локалним самоуправама и школству", рекла је Радосављевићева за агенцију Бета.

Ђурић је навео да здравство које у покрајини функционише по систему Србије данас има готово исти број запослених као 1999. године.

"На папиру имамо 29 здравствених установа. У пракси имамо много мање и лекара и свега осталог. У понедељак сам на састанку у Штрпцу представницима Срба изнео податке о Косовском Поморављу. Тамо на папиру има 76 лекара, а од тога њих нешто више од 20 ради на терену, док је највећи део њих у централној Србији", рекао је Ђурић.

Председник привременог органа општине Клина Божа Шарковић рекао је за Бету да родбина данима у колицима води осамдесетогодишњу повратницу у албанске здравствене установе у Злокућане, јер и поред медицинског особља које у општини Клина плаћа Србија старици нема ко да да инјекцију.

Начелница Пећког округа Винка Радосављевић рекла је за Бету јуче у Грачаници да је питање здравства велики проблем за Србе у општини Клина, јер су они везани за Дом здравља у удаљенијем селу Осојане.

Она је рекла да ју је јуче једна повратничка породица обавестила да нема ни једне медицинске сестре да помогне старици и зато им је поручила да се обрате у Осојане у Дом здравља, али су повратници рекли да им се нико из тог Дома здравља није јавио.

Радосављевићева је оценила да додатни проблем ствара и недостатак одговорности директора Дома здравља који би требало да контролише рад свих медицинских сестара у општини Клина.

Према њеној оцени, велики проблем, на који је указивала и директору Дома здравља, јесте тај што медицинске сестре махом не бораве тамо где би требало да буду, а и ако бораве, због међусобних свађа не желе да обиђу одређене пацијенте.

Она је рекла да и у повратничком селу Видање постоји амбуланта у приватној кући, за коју се издваја 50 евра, али да она уопште не функционише.

"Тамо би требало да буду и медицинске сестре, као и лекар који би требало да долази једном недељно, међутим, то не функционише", напоменула је начелница.

Према њеним речима, надлежна особа у Дому здравља је на недавном састанку рекла да кад год позове медицинске сестре оне кажу да су на терену, али да се то не слаже са њеним сазнањима са терена.