Универзитет у Београду обележžио 207 година рада

Универзитет у Београду, наш најстарији и највећи универзитет, који је и у најновијем рангирању потврдио позицију међу 400 најбољих у свету на престижној Шангајској листи, обележио је 207 година рада, доделом признања студентима генерације и уз поруку министра Срђана Вербића да је мобилност један од највећих изазова пред УБ. 

"Мали универзитети су много динамичнији, брже се прилагођавају потребама тржишта рада, док велики универзитети, са традицијом, понекад превише значаја придају управо традицији", рекао је министар Срђан Вербић на свечаности у Капетан-Мишином здању, где је смештен Ректорат Универзитета у Београду, преноси Танјуг. 

Нама је потребно много више наставног кадра који долази у Београд али и да наши професори оду на друге универзитете да нуаче нешто и да се врате, рекао је Вербић новинарима након свечаности.

То мора да прати мобилност студената, рекао је Вербић и истакао да нема разлога да не верујемо да ће УБ изаћи на крај са тим изазовом.

Вербић је рекао да УБ жели да буде много отворењи за студенте из иностранства и истакао да, када су у питању финансије, водећа високошколска установа у региону, мора да дели судбину друштва.

Финансирање зависи од тог колико заједно зарадимо, када будемо више зарађивали када привреда буде јача тада ће и финансијска страна универзитета бити боља, рекао је министар просвете и најавио доношење новог Закона о високом образовању.

Ректор УБ проф. др Владимир Бумбаширевић подсетио је на позицију Универзитета на неколико ранг листа, између осталог и да смо 37. земља на листи Университат 21 из Мелбурна али по ономе што улажемо у образовање на тој листи смо, како је нагласио, на првом месту.

Бумбаширевић је истакао да је УБ најуспешнија научноистраживачка организација, јер више од 60 одсто радова публикованих у међународним часописима потиче са УБ и најавио да ће УБ бити више ангажован на пројектима из европских фондова.

Универзитет данас има око 96.000 студената, више од 3.000 наставника, на 31. факултету. Под окриљем Универзитета је и 11 научних института, 11 центара, Универзитетска библиотека.

Дан Универзитета, 13. септембар, обележава се у знак сећања на тај датум из 1808. године, када је Доситеј Обрадовић, главни "надзиратељ" - управник училишта, министар просвете одржао прво предавање у тадашњој Високој школи, која је радила до 1813. године. Школа је основана током затишја жестоких борби с Турцима, са циљем да образује будуће државне чиновнике.

Две године касније, Доситеј отвара Богословију, а након што Турци пале импозантну библиотеку Београдског училишта 1813. године, уследило је повлачење Високе школе у Крагујевац и оснивање тамошњег Лицеја 1838. године.

Лицеј је премештен у Београд 1841. године, а 1863. године се трансформише у Велику школу.

Са три факултета (Правни, Филозофски и Технички), Велика школа је смештена у зграду коју је један од најпознатијих Срба тога доба, Миша Анастасијевић, поклонио свом отечеству, где је данас Ректорат.

Доношењем првог Закона о Универзитету 1905. године, Велика школа је проглашена за Универзитет у Београду. Законом донетим исте године зајамчена је аутономија универзитета и прокламовано да су наставници "слободни у излагању".

На свечаности, на којој је обележено и 110 година од доношења првог Закона о Универзитету, додељене су награде студентима генерације УБ за школску 2013/14. награде за набољи студентски научноистраживацки рад, као и повеље професорима емеритусима.

Свечаности је присуствовао министар здравља Златибор Лончар, председник САНУ Владимир Костић, представници дипломатског кора, верских заједница, а у уметничком делу учествовао је АКУД "Шпанац".