Вулин: Укинути социјалну помоћ депортованима није дискриминација

Доношење таквог закона је поменуо премијер Александар Вучић у недавном разговору са канцеларком Немачке Ангелом Меркел, наводећи да је Србија сагласна са програмом Немачке за смањење финансијске помоћи тражиоцима азила, те да верује да ће укидање социјалне помоћи у том смислу драстично смањити њихов број.

Организација Амнести интернешенел апеловала је на премијера Србије да преиспита намеру да се такав закон заиста усвоји, јер ће, према њиховом мишљењу, условити да они који буду депортовани у Србију врло вероватно поново напусте земљу.

Осим тога, Амнести интернешенел наводи да би такве мере представљале дискриминацију по члану 21 Устава Србије.

На критике те организације министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин одговара да стати на пут превари никад није дискриминација већ да би све друго било дискриминација.

"То је дискриминација према онима којима је социјална помоћ заиста потребна, а не могу да је добију зато што је користи неко ко не треба да је користи. Ми доносимо ускоро нови закон о социјалној заштити којим се регулише и начин добијања социјалне помоћи, али и начин како се она губи", рекао је Вулин у изјави за Танјуг.

Дискриминација би, како наводи, била да држава затвара очи пред онима који користе и нашу и помоћ друге земље, односно користе нешто што им не припада.

"Ово ће бити један од начина како се може изгубити право на социјалну помоћ, јер уколико можете да исфинансирате пут у Немачку и боравите тамо неко време, уколико се лажно представљате и штетите угледу Србије, узимате некоме ко је прави азилант могућност да буде смештен у Немачкој и узимате социјалну помоћ некоме коме је заиста потребна, наравно да ћете у Србији изгубити социјалну помоћ", наводи министар.

Цуцић: Србија не може бити талац неколико хиљада људи

Да Србија не може бити талац неколико хиљада људи који траже азил у западној Европи сматра и комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић, који је за Танјуг рекао да они тиме угрожавају бели шенген и углед Србије у свету.

Из организације Амнести интернешенел подсећају да је Немачка у августу најавила планове о враћању до 90.000 одбијених тражилаца азила и особа са нерегуларним статусом у Србију, те да је од визне либерализације, између 2010. и 2014. године, око 71.740 српских држављана затражило азил у Немачкој, а да Роми чине 85 одсто оних који траже азил.

У Националном савету ромске националне мањине кажу да подржавају доношење закона ако ће такве мере допринети бржем отварању поглавља, нарочито Поглавља 23, у коме су Роми апострофирани, али да држава мора да обрати више пажње на Роме и помогне им да изађу из "генерацијског сиромаштва".

Председник тог тела Витомир Михајловић за Танјуг каже да је ромска национална мањина једна од најсиромашнијих мањинских заједница, те да њени припадници не напуштају своје домове из хира, већ из жеље да обезбеде опстанак и материјалну сигурност за своје породице.

Указује и на разлику износа социјалне помоћи у Србији, где је она од 50 до 150 евра, у зависности од броја чланова породице, и у Немачкој, где се креће од 700 па до 1.100 евра, те да је јасно због чега је велики број Рома тражио економски азил.

Само у прошлој и овој години, како каже, то је учинило 30.000 њих.

Каже и да ће Национални савет, уколико доношење закона да резултате у смислу бољих преговарачких позиција и отварања поглавља, и ако се обрати више пажње на Роме у Србији, подржати такву меру.

Михајловић је зато од премијера затражио да се реше проблеми са којима су Роми суочени у Србији, а пре свега у образовању, здравству и становању.

"Ако то буде испуњено и све оно што смо се договорили у вези с обавезама државе, а ЕУ преко ИПА фондова помогне, не видим разлог зашто не бисмо донели такав један закон", каже Михајловић.