Од ЕУ 3,2 милиона евра за проширење прихватних центара

Према ранијој изјави представника Делегације, у Србији није планирана изградња великог прихватног центра о чему се у јавности доста спекулисало, преноси Бета.

Премијер Србије Александар Вучић 7. септембра је, према писању Блица, на састанку са немачком канцеларком Ангелом Меркел рекао да би се могли изградити монтажни центри на граници са Македонијом, југу Србије, а можда и у Београду.

У припреми је и план вредан осам милиона евра за "управљање миграцијама уз вођење рачуна о заштити" људских права на Западном Балкану и Турској, а главни корисници биће Србија и Македонија, при чему ће главне области бити идентификација и повраћај миграната.

У Делегацији истичу да је садашња помоћ за суочавање са мигрантском кризом део шире помоћи ЕУ која је од 2001. Србији за границе и миграције помогла са 80 милиона евра, између осталог за изградњу и реновирање граничних прелаза, опрему и ИТ инфраструктуру за боље управљање границама, надоградњу и проширење капацитета за азил, као и помоћ за унапређење ефикасности система азила.

Србија је, како се истиче, добила помоћ за садашњу избегличку кризу у року од две седмице од захтева, а први пакет од 150.000 евра пружа Директорат ЕУ за хуманитарну помоћ и цивилну заштиту преко Црвеног крста.

"Овим се пружа најнеопходнија помоћ избеглица, а мигрантима и тражиоцима азила у наредна три месеца у Прешеву, Бујановцу, Суботици, Кањижи, Зајечару, Неготину и Пироту", наводи Јурактив.

Додаје се да је 26. септембра Европска комисија одобрила додатних 1,5 милиона евра за хитну помоћ избеглицама и мигрантима који долазе у Србију и Македонију, пре свега у погелду пијаће воде, хигијене, здравствене заштите, опремања за зиму и основну заштиту најугроженијих попут породица с малом децом и малолетника без пратње.

Помоћ од 4 милиона евра намењена је за јачање границе имајући у виду да је Србија кандидат за ЕУ, а земље на спољним границама имају осетне трошкове за контролу граница, пре свега због миграторних притисака, наводе у Делегацији.

На питање колико контрола границе може да помогне у садашњој ситуацији, где је углавном реч о избеглицама које беже од рата и сукоба и имају право да затраже азил, у Делегацији одговарају да пограничне контроле имају улогу.

"Активности у граничним подручјима требало би с једне стране да допринесу борби против ланаца кријумчара који су се развили у овој новој кризи, а са друге стране да подрже регистровање и, последично, раздвајање оних који беже од рата и прогона и оних који би се могли назвати економским мигрантима", наводи се у одговору.

Твининг пројекат у вредности од један милион евра за израду новог Закона о азилу намењен је да Србији пружи најбољу експертску подршку за усвајање и примену стандарда ЕУ, и део је преговарачког процеса, а азил се обрађује у оквиру поглавља 24.

Систем азила ЕУ је подложан промени и сигурно ће и претрпери промене као одраз таласа миграција са Блиског истока и из Африке, наводе у Делегацији, уз напомену да ће председник Европске комисије о томе говорити и у првом говору о стању у ЕУ у Европском парламенту 9. септембра.