Деца мигранти тест за савест планете

Директор Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Сен Ло каже да то није једино што мучи децу мигранте у Србији.

"У парку у Београду видео да дете плаче, вришти, док га је мајка купала. Она није знала зашто њено дете плаче. Међутим, то дете не зна шта се дешава, има свега три године, није у свом кревету - тако да то трауматично искуство не можемо потценити", каже Мишел Сен Ло.

Деца са родитељима пређу пут дуг две до три хиљаде километара. Какве опасности за њих носи такав пут?

Деца су у опасности да буду жртве трговине људима, као и њихови родитељи. Некада су и жртве злостављања. Имају трауму због путовања за које никада нису била припремљена. Не разумеју и не знају где иду. Тако да живе из дана у дан. Одрасили знају шта се догађа, али деца не. То је за њих једна од највећих траума. 

Имате искуство у раду са децом из ратних подручја, она захтевају посебну пажњу, како да се понашамо према њима?

Србија им већ обезбеђује основну подршку, али оно на чему се мора радити јесте психосоцијална подршка. Морамо бити сигурни да можемо да препознамо која су деца пред нервним сломом. Дете морате тешити током путовања, а родитељи за то немају времена...Они журе, селе се и не знају шта их даље чека. Оно што ми радимо са српском владом и нашим партнерима "Данским саветом за избеглице", а ускоро и са колегама из организације "Спасимо децу" јесте успостављане дечјег пријатељског простора. То је место где деца могу да дођу на неколико сати или дуже. У том углу добијаће психосоцијалну подршку, саветовање, храну како би били спремни за наредни део путовања. Моћи ће да се играју.

Свет је потресла слика мртвог сиријског дечака на турској обали. Колико је таквих судбина које ми на фотографијама нисмо могли да видимо?

Тужно је што морамо да видимо поједине слике, да бисмо реаговали. Има још много деце која умиру на путу. Знамо за све оне људе који су премилули у камионима на путу од Мађарске до Беча, а знамо и за оне који умиру на другом крају света. То се дешава сваки дан, али је питање да ли је овај тужан моменат и добар да се свет пробуди. Ја данас видим лидере који кажу да не могу да чекају састанак у октобру, већ да морају да нађу сада решење.

Најавили сте да ћете довести стручњаке који имају искуство са овом проблематиком? О којима стручњацима је реч и када ће доћи у Србију? Шта ће бити њихов задатак?

За вас је најважнија вест да су најбољи ескперти овде. Моје особље у мојој канцеларији у Србији су најбољи стручњаци које имам. Али ми доводимо и друге колеге који имају друго интернационално искуство које Србија никад није имала. И од јуче имамо колеге који су дошли да нам помогну. Оно што им је задатак јесте да стекну увид у цео систем, његове слабости како би заштита деце била што јача.

Како УНИЦЕФ помаже?

Имамо и стручњаке за дојење, који саветују мајке у лактацији, које су данима пешачиле. Тамо има и трудница које су се током путовања породиле и ми им помажемо. Разговарали смо са Владом Србије, која је спремна да пружи подршку како би се обезбедили бољи хигијенски услови. Као што видите они нису најбољи.

Радићемо на снабдевању водом, одношењу санитарног отпада. Шест тоалета је недовољно за 800 људи, тако да ћемо радити са Градом Београдом како би се до понедељка поправила ситуација и Град је посвећен томе.

Како оцењујете рад државних иснтитуцијама?

Да Влада није сарађивала у Србији, би била ванредна ситуација. Ми данас немамо ни кризну ситуацију. Међутим ово је тешка ситуација, која може да пређе у кризу или у ванредно стање. За сада Влада се бори, здравствени и социјални систем је уједињен и у Прешеву и овде. Ми смо партнери и са невладиним сектором, али оно што је најбитније је великодушност српског народа.