Могућа промена руте којом избеглице иду ка Европи

Митар Ђурашковић је, у Дневнику РТС-а, рекао да ће избеглице, уколико не буду могле преко Мађарске, променити руту која би могла да крене из Истанбула према Бугарској, Грчкој, или из Грчке према Албанији, па даље до земаља Европске уније.

"Видећемо шта ће се десити, важно је да смо ми формирали радну групу за решавање проблема мешовитих миграција", рекао је Ђурашковић и додао да свакако треба пронаћи заједничко решење на нивоу ЕУ у чему ће Србија учествовати.

Говорећи о закону који Мађарска треба да донесе 15. септембра, који ће пооштрити мере према избеглицама, Ђурашковић је рекао да Мађарска не може да преузима мере према избеглицама, већ само према ирегуларним мигрантима, којих је, како каже, много мање.

"Највећи број ће тражити азил и према њима се неће моћи предузимати мере. Ако се оне односе на нас, ми ћемо поштовати споразуме са ЕУ и примати онолико колико можемо. За нас се ништа не мења, једино се мења за мигранте који ће се информисати да ли могу преко мађарске границе", објаснио је Ђурашковић.

Највећи избеглички чвор је у Истанбулу, где око 2,5 милиона миграната ради и проводи време док чекају на пребацивање у Европу.

"То су изазови не само за Србију већ и за Европу", рекао је Ђурашковић.

Упитан зашто се одлучују за европске, а не за неке арапске земље у којима је животни стандард такође висок, начелник граничне полиције каже да су избеглице углавном добро информисане јер имају чланове фамилије, пријатеље или колеге који су раније отишли на Запад.

"Знају да је боља ситуација у Немачкој, да има потребе за радном снагом... Иду тамо где сматрају да ће им бити боље. У Египту нема срећне будућности, а и тамо је иначе тешко да дођу, потребне су визе које су скупе. Истанбул је чвориште и већ формиране миграционе заједнице у Еворопи шаљу позитивне сигнале. Углавном је реч о Немачкој, али ту је и Аустрија и скандинавске земље", рекао је Ђурашковић.

Додао је да појачана гранична контрола Мађарске није ништа ново и да ће Србија, као и до сада, наставити да сарађује са мађарским колегама, али и са онима из Аустрије, Немачке, Македоније.

"Учествујемо у заједничким операцијама Фронтекса, сарађујемо са Европолом и у том смислу предузимамо све што је у складу са актуелном ситацијом - и хуманитарно и здравствено, не само у безбедносном смислу", рекао је Ђурашковић.

Истакао је да је од почетка године до 1. септембра написано 587 кривичних пријава због недозвољеног преласка границе и кријумчарења људи. Пријаве се односе на више од 800 људи који се сумњиче за кривично дело којим је обухваћено више од 5.000 миграната.

"Наше казне су веома високе од шест месеци затвора до пет година, а тежи облици који подразумевају и животну угроженост миграната су од једне до 10 година. Ако је реч о организованим криминалним групама казна је од једне до три године", рекао је Ђурашковић.

Додао је да највећи број избеглица има намеру за тражење азила и у року од 48 сати могу легално да се крећу кроз Србију, те им никакав илегални превоз није потребан.